Просветни гласник

,1

240

Просветни гласшпс

нису побуњеници него пуни вере у Бога и смиловање људи. Малом Ђуки, гушчару Стеви и другим сиротанима, Змај даје неодређену утеху: Чекај, чекај; биће ваљда и боље! Док људи осете да је у њих Божја душа, па „бич" постане непотребан. И као што целисходношћу свега у природи долази до сазнања о божанству, тако га песничким нагоком осећа пантеистички у целој природи. Не понирући дубоко, Змај је умео да изазове лепе слике тренутног расположења: склад у смирењу природе и људскога рада у песми Вече, или веселу распеваност у позиву деци: „Хајд у шуму!" Умео је да веже за природу идилично празнично расположење (Иде Божић, Ђурђевдан и друге божићне и ускршње песме), Васпитан у војвођанској породици и српској новосадској гимназији, где се посећивање цркве сматрало редовном дужношћу, Змај је и у дечје песме уносио тајанственост дугих вечерњи са петохлебницом, мирисом кадионице и сјајем бдениских воштаница. Анђео чувар шапуће деци да требе труње из срдаца својих, да праштају, чува их да не нагазе на змије које према њима дижу главе и да се не сурвају у провалије које зијају са свих страна. Нагласила сам религиозност Змајеву, јер ми се чини да наје била довољно наглашена. Она је међутим врло интересантна код Змаја, политичког либерала, и јасно доказује да су људи производ наслеђеног, поред онога што им друштво накалеми. Везујући хришћанску хуманост за родољубље Змај се наш^о код светосавске мисли. У лепој песми Светли гробови извео је замисао да се само духовним радом и етичком снагом смрт побеђује, као што је право родољубље везао за поштовање чисте народне традиције и слоге„ Родољубива дидактика Змајева је реалистична: упознаје децу са српском историјом и легендама, приказујући им рушевине града цара Лазара, и црквице Југа Богдана, Старииу Новака, Синђелићеву смрт; истиче значај гусала у песми Дед и унук, али им тумачи и садашњицу: Херцеговачки устанак, описује жилаву борбу Црногораца; рат Србије са Турском 76—77 (у песми Памтите децо). Осећа потребу међусобног упознавања појединих крајева, сматрајући Србију стожером, зато су у Невену поред песама доношене слике деце у народној ношрби из Шумадије, Старе Србије, Лике, Далмације, Бооне. Лично толерантан, Змај ставља