Просветни гласник

Сукоб два света у једној српекој д|Уами

259

Сан: Немам више снаге. Био сам сујетан, славољубив, можда иоштен. Имао сам много речи, сјајних као најсветлији светогорски мозаик, и за њима сам се поводио. Веровао сам. Сад је све отишло к врагу. Варан: Откако сваки голман и боксер више вреди у глави златне омчадине него Шекспир и Ндполеон, Сан се уплашио од своје сопствене величине. Његова највећа жеља је да постане што славнији — медиокритет! Зато идемо, он пропали вођ, и ја, пропали музичар, у Америку. Тамо ћу и ја псстати професор универзитета. Отворићу курс „о техници пребирања прстију на хармоници" и зарадићемо паре . . < Сан: Ја више немам воље да будем вођ, сладан и сујетан, па чак ни свој. Рат (светски) још није прошао. Старији брат: Твлике године су прошле откако је престао. Сан: Па ипак траје. Гади ми се историја. Од ње ми највишз умор долази. Други чин дешава се опет у Амеркци. Сан и Варан напустили су свој родни крај, несрећну балканску земљу, уопште стари, уморни свет, измучену и трагичну Европу, и дошли у нови свет, у земљу злата и немогућих могућности, на континент технике и механике. Прва сцена одиграва се у једној прериској крчми у Америци, а крчмар је повереник Асторова предузећа за организацију среће и благостања на свету. Из крчме Сан и Варан доспевају у психотехничку дворану Асторова друштва Срећа А. Д. Писац овако огшсује дворану: „Столице и справе за мерење психолошких особина показују колико је свестрана брига Асторова система да о људима који припадају његовој срећној заједници, сазна и оно што се и машинама може сазнати, а не само слабим човечјим умом... У кошници сав свет је једнако обучен, ходи нечујно и безгласно се, по правилу, смеје и то, по могућности, непрестано. Сваки час се појављују неки тајанствени светлосни знаци." Ту, у тој необичној психотехничкој дворани, подвргнути су Сан и Варан најдетаљнијем лекарском прегледу од стране чувеНих америчких медицинских капацитета. Са пуно фине ироније и тананог духа искарикирао је писац претерано егзактне и научно једностране методе америчке медицине, која води врло много бриге о људском телу, а врло мало о људској души. Писац је духовито изобличио америчку науку као одвећ рационалну, укалупљену и схематизирану. /