Просветни гласник

260

Ироеветни гласншс

Једна од најуспелијих сцена у овој одличној комедији несумњиво је сцена између мајке и Стеле, у којој је мајсторски супротстављена америчка жена старије генерације према америчкој жени нове генерације. Сцена се одиграва у Стелиној одаји у кошници: „Изузетио од система ксшнице, који је сав у простим облицима и у готово болничкој униформности, љубимица оснивача кошнице има и луксуза у своме стану на 35 спрату. Хладна геометрија собног намештаја, аутомати за служење. Стела раз» гозара са својом мајком, иживелом некадан>ом глумицом која има и приличну прошлост. Стела јој је ћерка из четвртог брака."' ■» Стела: Због те прошлоети неће Астор да се ти мешаш у моје васпитање. И ја ти искрено признајем да ти у мени заиста покрећеш неке замрле нагоне који ме збуњују и који ми у свести изазивају поремећаје. Мајка: Не могу да те слушам! Шта су од тебе створили! Лутку од живог створз. Гуму од моје крви. Ти о својој мајци говориш као о туђој жени. Ох, ти ћеш ме убити. Шта сам ја Богу згрешила, те ме оволико кажњава. Стела: Ти опет почињеш, мама! Мајка: Дошла сам овамо, срце ми је заиграло кад сам чула да ћеш се ускоро венчати. Нисам само знала какве тоалете да понесем. Стсла: Венчање! Тоалете! Хаха, Како замишљаш ти то? Дугачкг |лча хаљина . . . Венчић . . . Говори . . . свадба . . . Не, мама. Код нас је венчање обичан упис у матичне књиге, а брак функција као и дисање. Мајка: Тешко мени! Стела: Церемоније и конвенције избачене су. Мајка: И он ће просто доћи и узети те за жену? Стела: Регистроваћемо у матици наш заједнички живот кад нас обавесте да је дошло време и живећемо заједно. Имам право на двоје деце. Мајка: Шта кажеш? Двоје деце? А зашто? Стела: Прекомерно умножавање није у кошници целисходно. У размаку од три године по једно дете. Трећи чин се одиграва такође у Америци, у Асторову насељу срећних и задовољних људи, и то у Стелином салону за примање. Балканац Сан је чест посетилац Стелиног салона, они су постали добри другови који се лепо слажу и пријатно ћаскају међу собом. Али, природа чини своје: иако је Стела верена за -једног младог Американца, она осећа према Сану више него обичну другарску наклоност, а Сан јој то узвраћа са свом то-