Просветни гласник

262

Просветви гласник

ноћи . • . Дању жнви у покрчкни, а коћу се отворе сунца У њеиу и, гледајући у њих раствсреном душом, он пропева тужкои и чежњивом љубављу. Зар оза нспрека ксповест скроЕог Балканца ке зеони као најчисткја поезкја, потскла кз дубпне душе и из пајтајнкјих кутова срца, у односу према паучним дефиницијама и рационализованом и кзханизираном повмању живота н света младе Американке, која не може да схвати да у људским осећањима има нечега интуитивног и пргционалног, ито се Н2 да дефинисати и класификовати? Овде су супротстгвљена два света која се дкјаметрално разликују један од другог, сукобљавају међу собом, остају један другом страни и кесхваћенк. Млада Американка не може да разуме шта је то носталгија, њој је добро и пријатно свуда где кма кокфора и где је стапдард живота на оном кивсу на који је она навккла. Међуткм, млади Балканац ужива у Асторову насељу све благодети америчке технике и цивилизације, и стоји му на расположењу све благостање, сав луксуз и раскош вксоке америчке плутократије, па ипак он осећа свакога дана све већу носталгију и све неодољивију чежњу да се врати у свој завичај: Сан: Ја сам погрешно што сам отишао из домовине. Јесте, истина да је она проклета. Али, човек је везан судбкком за пејзаж досовкне и за коб свога језика и тј коб треба до краја примити. Откако сам свде, у овом дому среће, ја сањам само о тоие да дочекаи видик планина својих, макар подно њих к умро. Да чујем шум родне реке у овој страховитој белој тишини своје собе. Стела: Обичне појаве грознице која се зсзе носталг::ја. Долази од националних предрасуда. Сан: Ђаво да их носи. Мени да су планине које сам у детињству волео. Реке и шуме у сунцу. У оном сунцу. И да ки је пста моћ љубави којом сам их волео. Да ми је она сзе:хкна, оно надање у откриће света и његових блиставих чуда . . . Моја домовина је моја иладост. Младост у ноћи . . . Младој Американци изгледају ове присно доживљене визије домовкне сако као „болеске асоцијације", бунцање у грозници, халуцинације, Љубав за родном грудом земље је — према америчким појмовима — само резултат „националних предрасуда". Оно што је за балканског човека најсветије осећање, то је за