Просветни гласник
Сукоб два св ета у једној сраској драик 263 америчког чозека нешто сасвим ефемерно к безкаткфк, пуолазно и комичко. Врло је ксрактористипак разгозор изкг^у мгкде ТГксртггктке и клгдих Балкапаца о љубази. Ту се 1'о>:сда па|изрази?к|,г суксбљаЕају два схЕатања о жизоту, два света: Сан: . . . Нешто давас озбнљно запитам. Волкте лк вн вашег вереника? Стслг: Волим? Кислкте да је то вогргбзо? Саи: Па кажу тако. Стела: Јћубаз јг нпак само физиолошки акт спојси са илузорним афектпма који су прхроди потребни за одржак >е срстг. Варан: Сад 6а? гкаш н то. Звдкши! Стела: Жека ковог века н к>ен псјаи љубав;! су вдодукт лгжног положаја којч је у жеки створкла Рснесгнса. Сан: Зкло би страшко то што кажете да кксте тгкао дете. Н како тужно то кажете! СгеЈз: Тужпо? Сан: Зар је то Ј&убав? Па за чиа окда кде Асторов систеи? Варак: Ја да тн кажем. Ја са;.1 дококао. Кде за тнм да од људи направи кеку врсту пчгла. Иао што видкш, сео ј -е кошнида, стснујеио у ћелхјамг, вреке нгм ;е опредељгко, рад исто тако, љубав по ксмакдп, а већ сваки лети ка безмоторнкм аеропланииа, као да јг ак -ичела. Кедсстсју још трутови . . , Тако пролазе даии у Асторову насељу срећнкх људи. Млади Балкапци сг сзаксга дапа ссећају свг усамљс-имјг, сзе несхваћенији, ссе немирккјк. Опн осећају да зх нешто гуги, тишти, спутава. Док једнога дака Еаран, врло узбуђеи, саспшти своме другу Сану, у својој соби, на њихову матерњем језику, изговорекок врло брзо, само да га гаксо ке бк разумео, своју чврсту и кеопозиву одлуку да ки под којкм условима пе остане у овом набеђеном људском .„рају". Они воде, између себе, обојица врло узбуђени, овај знгчајан разгоЕор; Варан (врло узбуђен): Ја ти најодлучнкје изјављујем да нећу овде Да останем. Хоћу да бежнм. Разговарајмо брже док је соба јсш изолована од надзора, после ће опет све чути у лабораторији. Ја ке желим више да ждерем те њихове проклете пклуле, то бљутаво лажно пиће, ч да још и слушам њихову дегенерксану музику. Сад су ми забранили /а свирам у хармонику, јер је, кажу, то на Стелу деловало као нека болест.
8»