Просветни гласник

264

Просветни гласниж

Сет: Дакле, впак деловадо? И због тога су тн аабранилн? Хм. М иеии се тако чини да је деловало. Варгш: Ја хоћу да их оставим на миру. Због тога што сам свнрао Баха на оргуљама, избио је сукоб између научног и религиозног одељен>а тако да се сва кошница тресла. Једва је Астор успео да их умири. Сан: Хаха. Па ти ствараш револуцију у кошници. Пази да те гачеде не избоду. Хаха. Ама ти си много уозбиљио. Варан: Дакле, узми на знгч>е да ја до своје смрти нећу да будем друго но човек. И нећу да радим кад други хоће, јер сам онда могао бити начелник у неком министарству. Ја сам слободан уметник. Нећу чак ни да славам, ни да устајем по заповести. Ја зарађујем свој хлеб и не треба ми никакво усрећитељско туторство. То не може. Да мислим кад они хоће н да се пдодим ло наређењу! Изванредно живо и духовито оцртао је Велмар-Јанковић, у овом чину, покушај дизања револуције у Асторову насељу. И поред свег надзора Асторове специјалне полиције, са необично разгранатом мрежом свих могућих детектива и шпијуна, агената и достављача, дошло је до стварања једне тајне револуционарне организације, која се нарочитим прогласом обратила свима незадовољвицима, којих је у Асторову царству срећних и задовољних било прилично много. Сан и Варан били су пријатно изненађени када им је дошао до руку овај занимљиво састављени проглас Асторових незадовољника и опозиционара: Другови! Ви, којима још није отета свест правог човека! Ви, којима још није срце отупљено отровом Асторовог ропства, дигните се! Не дајте ваше достојанство слободног човека! Асторов капитал и себичност науке чине с нама шта хоће. Ваши преци су служили својим телом на гвлијама и у рудницима, а ми служимо нашим срцима и душама грабежљивим власницима, њиховом садизму. Наш живот није наш. Нашим прецнма отимали су само зараду. Нама ови отимају н душу. Они хоће да скину с нас људско обличје да би могли лакше владати нама, живим машинама. Ми више немамо људског достојанства, немамо слободе, претварамо се у бескрвне животиње и у бројеве. Астор хоће да замени Бога на земљи! Другови! Последњи је час да се тргнемо! У ствари, овај проглас Асторових незадовољника који се буне против неподношљивог режима у Асторову „рају срећних и задовољних", има много дубљи смисао и знатно шири домашај него што то на првн поглед изгледа. То није само побуна протнв