Просветни гласник

230

Просветни гласник

година у круг осталих европских народа било скопчано са тешкоћама. У једној таквој ситуацији био је потребан Србији и Србима не само вођа буне, не само борац с војничким квалитетима, него и човек који уме и зна да сагледа најразноврсније чиниоце, који се испреплићу око његове побуњене раје; који есећа у пуној мери развојне могућности српског сељака који у једној провинцији Империје диже главу; и који хоће и зна да осцилира у целом том сплету фактуре. Такав је човек у пуном смислу те речи и у пуном обиму своје активности био — Милош Обреновић. „То је чедо природе, коме је остао онај природни инстинкт који обично учени људи губе" — рекао је за Милоша један аустриски дипломата (посланик аустриски у Цариграду Прокеш) и та добро запажена карактеристика кнеза Милоша је окај духовни капитал који је Милош нештедимице улагао у сзојој неравној борби за успон, за живот и за права своје потлачене раје. Вођен тим својим природним али здравим инстинктом, Милош је имао бистро око да оцени положај и до у танчине је осећао увек одиос снага ради чега је и знао вешто, прорачунато и зналачки да им се прилагоди. Ако бисмо желели да дамо један сажет и кратак портре Милоша као државника и да би нам се таказ један опис указао разумљивијим, ми државнички лик Милошев морамо — између осталог — посматрати не само кроз призму оновремене ситуације него и са линије његовог стварног задатка. Шта је Милош имао на своме Дому а шта око њега? Како је разумео свој задатак у кругу своје мале Србије која се тек рађала ; а како је хтео, морао или мо.гао да схвати и да разуме свој задатак према свима и свакоме споља, ван пашалука? Како је Милош схватио време и како је поставио свој однос према „својима", а како према околним моћницима? Већ из самих овако постављених питања произлази да је кнез Милош идући по црти своје здраве сељачке логике, јасно уочио да ће имати и да има два посла да свршава: а) брига око своје побуњене раје и б) брига око суседских односа а понајвише брига око одкоса с ГЗ ојјтом.