Просветни гласник

Средства за умпо васпитање и самоваспитжл

ш

дивити). Таква груба нарав, која вије упућека у поскатрањв ничега што је лепо и узвишепс, којој је кедостајало пргво докаће васпитање, а није се нч сама ни у чеиу уеавршавала, могла би, донеклс, бит;з опроштека ксд нексг гајздљкгог и сакожжог старца, алк јг сато кгдолична у устима младог човека који треба да озари друштво својом љупкошћу, веселом живахношћу и ружичастим кадама које се на њега полажу. Озде треба кгрочмто подвући да за ргзснјак-е и ј*ачање естетичких осећања оно што је једноставно смешно и карикатурно ке само што ккшта не користи ::его може вкше да шксди. Смех и карикатура никад ничију душу кксу облггсродилн. Још давпо је Арксготел рекг-с: „Све оно што је смешно оснква се на површности." ГТозронсст је огледало ограничеккх духова, ксји мисле, а залуду мисле да су духовити и оштроумни. Међу васпитна сргдстЕа за васпитање и самсваспитгње ке г:о>::е се уврсткти ни саткра, која са спојкм бодљ:жака ксгативко утиче на чсЕечју душу. Не доликује озбиљком човеку да га ганимч и увесгљава оно што је смешно, ружно и подругљиво. То су сге оссбкне снтничарскнх духова, површног ума, штуре садржике и сукњивог карактера. Чгк кк комедија, гледгка у позоришту и ако каткад може изазвати задовољстзо и уживање, баш због ссоје катхад и претерано смешне стране, кије подесна за развијање лепих особика естетпчког осећањ».. Сге је то, даклз, бледо к кнштазно у упоређењу са дизном касладом коју пружа дубоко поскатрање и иктикко ужквљапаље у лепкм вештинама — делима велкких уметника и онкма које нзм тако издашко на сваком кораку куди велкка к дарежљива мајка природа. Тако се стиче богато искуство, а оно је по речкма латинске пословице: »орИта гегит гаа§1з1;га« (најбољн учнтељ ствари). Као важно средетво за васпитгње и самоваспитање препоручује се још и вежбање у лепом пзражавању мисли и уопште у говору, којк у извесннм случајевика прелази у вештину и дар беседккштва. Говор је, као што се зка, поклон природе. Он, уз способкост мисли, човека и одликује сд осталих животиња. Али прави говор У широком значењу озе речи настаје само као последнца вежбања, и самоусавршавања. Без тога речник би био очајно узан и ограничен искључиво на уцотребу оних израза који су у вези са