Просветни гласник

288

Просветни гласник

простии и тајеле&ентарнијкм захтевима живота у природи, као што је схучај код дпвљачкнх племека и чергашккх нарсда. Један од главккх пог,:ггача за богатство сспстЕексг речнкка н лепо изражавање сзојих кисли скатра сг ччтање дела ваљаних писаца и беседа признатих гсворника. Од њих се у првом реду може научити к запактктн каса лепкх речи и израза. Али то, кпак, није довољко. 1 т з лепе речи и кк&еке кзразе потребна је н мнсао. Говор иг.:а само важкост кад остазља дубок упечатак ка слушаоца. А то не коже бити ско кије кксао јага и убедљига. Сако таква мисао, какар госорнкчка вешткна/ била и слабија, утиче аа дух слушаоца п оставља трајан утксак на његову душу. Сократ је стога и рекао: „Ако знате што ћете гозорити, скгурко ћете уиети то и изговорити." О томе говоре и други у кстчом смислу, као на пр. апостол Павле у својој посланици Коринћанима, а Геге у Фаусту. Дакле, без јаке и убедљпве мислн, какар колкко изрази били китњасти и намештени, говор губи своју вредност, прохуји мимо уши слушалаца без трага, и постаје досада и мучење слушалаца, који катчада и сами видко испоље своје кегодовгње лармом, звиждањем или одузимањем речи. Кад је реч о говору и говорничкој вештики обкчно се има у виду жива и усмена реч гокорника, а не његов написанн и читани слог. Такав госор ке оставља ка слушаоце онај утисак који има жива реч. То бнза стога што писака и читана реч одузима природност говорикку, и глас и покрети ку изгледају као намештени, а слушаоцима одузнма пажњу к одушевљење макар колико говор био значајан и садржајак. Платон је стога и рекао да је такав говор код образованог човека кного ружнији него усмена реч простог и неуког човека. Отуда, дакле, и потреба у сталном вежбању за живу и усмену реч пред слушаоцима. Да би се ова сврха што боље постигла потребно }е поред читања важних књижевних радова и беседа познатих говорника учествовати у јавним днскусијама по разним друштвеким, научним и политичким питањима. То ће између осталога помоћи да се слог ке само усаврши и усмеиа реч лепо изрази, него да се савладају и многи недостаци који ту реч ометају. Тако је, кажу, и Демостен радио, своје чак и физичке недостатке савладао и прославио се својим беседништвом, нарочито својим гласовитим