Просветни гласник

290

Просветни гласнлк

И књиге, кроз посматрааа и разка осећања у духу сабрало и без које би сви напори људстсог ума 6'лли узалудни. Та, дахле, умна особина све то сабрано благо брижљиво сређује, допуњује и оживљује, а кад јој устреба њиме се :: служи. Услед тога ова особина личи на неки богато снабдевепи кагазин, гсји се редовно допуњује, у коме је све лепо сређено, и из кога се све, кад потреба наступи, узима али уједно и обнавља. Та духовна особина зове се памћење, које по сзојој природи може бкти јаче или слабије развијено. И у првом, а нарочито другом случају, потребно је марљиво и истрајно вежбање и напрезање да се дотична ствар запамти и у паглћењу сачува. Стога је у првом реду потребна јасност појмова и јачкна првог надражаја. Без тога и око што се тренутно запази из пакћења ишчезне. Услед тога боље је добро запамтити кали број јасно одређених појмова и факата него мотати по глави површну слику збрканих претстава. Студа и она латинска педагошка изрека: »Моп ти!1а зе<1 тиИит.« (Мало али темељно). На тај начин запамћено се успешно доводи у одговарајући поредак и јасну класификацију појмова. Тако се, уједно, најбоље и најсигурније сачувају све главне и карактерне особине појединих предмета и по^ебних група. Уз ову умну особкну потребно је вршити и честа понављања једном запамћених појкова и сгвари. Ово нарочито у оном случају кад је памћење по сзојој природи слабије. У том случају памћење се натерујг да честим понављањем дотично пктање добро запамти и не заборави, као што се лен коњ приморава да кола вуче. А кад се стгар добро упамти онда се врло лако могу правити поменуте класификације и кгнаћи Ј 'зрочне везе кзмеђу дотичних фактора. Због огромне разноврсности факата, предмета и појмова као и због самог психо-физичког састава код човека, и јако, а поготово слабије памћење мож°. кного да попустк и олабави много шта се заборави или како се обично каже „сметне с ума". Услед тога прибегава се хартији и прибелешкама. Употреба прибележака уистини ие коже се одбацитк; она је, дакле, нужна али свагда није најсрећнија. Сем тога уиотреба прибележака и ослонац на њих чини да често кута и најјаче памћење олабави. Стога је и рекао још давно неки педагог: „Откако је пронађена хартија људско је памћење попустило." Па ипак при} белешке су такорећи нужно зло, без кога се не може. То важи