Просветни гласник

Просветни гласник 1

При овављању поменутнх нослоса Одељење је кремивело веома тешко искушсње, јср Зг упоредпо са разввјањеи послоеа кшло смањивање броја особља. Ова обркута срагмера је кзпзвала тсшгсоће у организацији посла, која је у почетку била ометана и честнм прелажењем из надлежности у надлежност.

ИСТОГИЈА ИШОГА ЗАВЕТА — за други разред средњих и граћакскпх н гпссти разред народних школа израдио Владимир Дакић, протојереј. Београд, 1941, стр. 98. У нас сг уврежкло мишљеае, да је од св:;х вероиаучшгх уџбекика најлакше писати библиску историју, библиску повесницу, ксторију Старога и Новога завета, к кгко в-гћ с*» ке вазквају те уџбенкке аа почетну Берску наставу било у осковиим Снло у средњкм ижолама. И згто тпх уџбекика има највише. Пкше их сегко: н учктељ н свештеник, професор-катнхета и професор универзитета, и поззани и кепозвани. Многи од њнх празнину садржине надомештају разним, успелим и неуспелик, слккама и репродукцијама важнијих библискшс личности н догађаја. Сви се заклањају за наставни програм и план, прс-пксан са. Скнодосл па грописаие одељхе по датим насловима обрађују шаблонски, не дајући нкшта сзога. Стога су сви ти уџбеници, кахом, једнолихи и једнообразки, с малим језичним и стилским разлихама у обрађивању градива. Частан нзузетак међу тим уџбеницима чинџ уџбеник проте Владимира Дакића за II разред средњкх шхсла под насловск: Нстсрија Новога завета. У главном, уџбеник је добар. Да истакнемо, најпре, његове добре страие: Уџбеник је пнсан чистим српским језиксм к леп:-ш стилом, без туђинских катруха, Езлаггк>ам доступачнвм ученкцнма. А то је једна одлика и врлина. Јер, многи писци уџбеника гл које врсте и предмет?, нарочнто наставнивд:, ке когу да се сиусте од кстедре до клупе, да се у качину изражавања а поучавања спусте ка внзо својих ђака па да км приступачним и разумљивкм језиком гсворе н паат;', ла к; ва тај начки закнтересују за ствар, садобкју кх и о:,:кле км гфедмет хојн нредају. Кеподесно, нејасно н неразумљиво разлагање само одбија ученика од предмета. Распоред је градива удешен сразкерно, по прописахом наставком програму, и свака је методска једкница обрађена ваљано, сажето, без нзлишног удаљавања од главиог предмета. У том когледу иарочкто кстичемо лекцкје: 13, 15, 23, 26, 23, 30, 31, 23, 25, 35, 37 н др. — Добра ј« страна уџбениха, пгго је кза сваке лекције изведена примека, дата поука у всзи са хришћанским учењем и животом или повезана са каснијим градивом, као припрема за доцније предмете (на пр. катихизис и литургику). Нема сумње, и овај уџбенкк кнје без недостатака, омашака н погрешака, али — срећом — без већих мана које бн могде много умањитн вредност овог дела. Оне се даду лако уклонити при новом издању; а веК и сад, при предавању може их вредан наставншс исправити ж недостатк«