Просветни гласник

316

Просветни гласник

да ради на ослобођењу Херцеговине као покрајине са којом се граничи. Из Јужне Србије и Новопазарског санџака као и источне Србије Милошу је послат за годину дана велики број молби којима га тамошњи народ позива да га ослободи и уједини са мајком Србијом. Али иако је Милош, као и Карађорђе, мислио и радио на ослобођењу целокупног Српства, исто тако и то Српство, сви Срби ма где се налазили под туђом влашћу, без разлике на положај, чин, звање и материјално стање, били су упрли очи у Србију. Она је била онај привлачни центар коме су они тежили и по упутствима из Србије свесрдно радили на своме ослобођењу. Код тих Срба уопште није било колебања. Они су потпуно схватили идеју распрострту из Србије да се сви Срби морају прво ујединити у независну државу, и да ће им само на тај начин бити обезбеђена и њихова лична и њихова имовна сигурност. Због тога је Србија и могла, од првог дана свога постанка, своје погледе управљати и изван својих граница. Због тога је она била тек прва појава једног замашнијег процеса иза које је једнодушно стајала читава једна раса исте историје, истих погледа у будућност и која је кроз Србију тражила и полагала право на самосталан политички живот. И они у Србији и они изван њених граница, још у Милошево доба сасвим су правилно схватили да се њихов једини спас и једина сигурност налазе у њиховом уједињењу. Стога су на томе и свесрдно радили. Кад се говори о националној политици кнеза Милоша мора се нарочито истаћи и подвући да он ни с ким и никада када су били у питању држава и нација није правио никакав компромис. Он је био расан човек, прави Србин, и, поред Карађорђа, несумњиво један од најмаркантнијих претставника српског народа. Као такав о« није могао никад изневерити националну и државну мисао. Он, који се борио за слободу и крв своју пролевао, био је готов у сваком моменту, па и као 80-годишњи старац, за време своје друге владе, да понова ступи у борбу за потпуно ослобођење Срба. Он, као и остали његови савременици из првог и другог устанка који су стварали државу, који су се драговољно за њу борили, осећали су њен значај и сваки од њих носио је ту државу у самом себи.' Кнез Милош и његови савременици су сматрали да све жртве које се приносе за ослобођење и уједињење Срба вису скупе. Драг. Страњаковић