Просветни гласник

Фридрих Хелдерлин

327

Сва тројица стоје >на истом прагу култура, сва тројица носе у себи инстинктивно сазнање скретнице доба и њених опасности. И док се код обојице уметника, код Бетховена и Хелдерлина, геније лаћа последњег и највећег откровења, док Бетховен, као у каквом огромном скоку, прелеће будући развој и Шилерову визионерску слику човечанства: Будите загрљени, милиони! саздаје« из духа музике, док Хелдерлинов Хиперион пева бесмртну. тамнодубоку песму сз^дбине, у Хегелу се сабира, као у каквој џиновској установи, свеопште знање људско, сабира се сзо сазнање европског човечанства прибрано путем мисли и истраживања. Оно што су мудраци запада, почев од старих Јелина до Имануела Канта, прибралн у погледу мисли вечности, налази се у Хегелу згуснуто и пречишћено. У „Феноменологији духа", у опсежном делу у три тома „Наука логике" и, најзад, у великој „Енциклопедији филозофских наука" добија ово прибрано знање своју крајњу форму завештања. У истом критичком добу, последњих десетина 18. века, у коме се већ разлежу оштри звуци фанфара француске револуције, у Немачкој долазе на свет, и то у кратком размаку времена, песници Фридрих Шилер, Жан Паул, Фридрих Шлегел, Фридрих Харденберг, Е. Т. А. Хофман, Хајнрих Клајст, Клеменс Брентано, Лудвиг Уланд, Јозеф Ајхендорф, Теодор Кернер и Грилпарцер; сликари Каспар Давид Фридрих, Филип Ото Рунге, Карл Фридрих Шинкел, филозоф Шопенхауер, и најзад музичари Волфганг Амадеус Моцарт, Лудвиг ван Бетховен, Карл Мариа Вебер, и Франц Шуберт. Подвуцимо још једном: све ове мужеве, који су осим тога савременици једнога Гетеа и Хердера, доноси на свет друга половина столећа, за време од једва четири деценије, дакле у току једнога јединога људскога живота. Изгледа као да се геније човечанства, као да се оно што је у човеку бесмртно, хтело приказати још једном у свој својој чистоти и јачини. Са беспримерном снагом светлости, као стуб пламена да кажем, стоје ове творачке године у историји европског духа и бацају своју светлост до у наше доба. Довољно је поменути само једно име да би се ова, у ствари непролазна, свет-