Просветни гласник

ФРИДРИХ ХЕЛДЕРЛИН ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ЊЕГОВЕ СМРТИ Године 1769 направио је Енглез Џемс Вот прву употребљиву парну машину. Мало година после тога настаје у Енглеској прва фабрика парних машина у свету. Почетком 19 века добија и европско копно енглеске моделе. Саобраћај на води и на копну, мајдани у Шкотској и Шведској прихватају се овог новог извора снаге. У исто време отприлике изграђују Енглези — опет они прве механичке парне машине за пређу и ткање. Тиме почиње ново доба: доба механизовања и технике. Градови нарастају нагло, око лепих старих насеља хватају се, као красте, низови одвратних фабричких зграда за индустрију — као дубока символичка појава —, настаје нови сталеж људски: фабрички радник, слуга не више сељака и благотворне природе него бездушне и неумољиве машине. Немир обузима људе, клате се темељи хиљадугодишње историске свести европскога живота. Нова свест се још није стекла. Настају социјални проблеми, привредни ратови подривају "мир у свету. Све ово, нема сумње, свеједно било нам по вољи или не, почиње са годином 1769. Те, тада настале, дубокосежне поремећаје и потресе, који засежу до у срж наше унутрашње супстанце, нисмо још ни до данас пребродили. Још увек се рвемо да постигнемо изравнање и синтезу. Ми се у нашој свести обазиремо за новим вредностима, да бисмо надокнадили оно што се у неповрат изгубило. Готово исте године када је пронађена парна машина, дошли су, 1770, у Немачкој на свет три човека, који сваки на свој начин приказује и претставља културу свога доба, то су: Лудвиг ван Бетховен, музичар, Фридрих Вилхелм Хегел, филозоф, и Фридрих Хелдерлин, песник.