Просветни гласник

ИКОНОГРАФИЈА ХРИСТОВЕ МИСТЕРИЈЕ ОД УСКРСА ДО ДУХОВА Примећује и наглашава се често да- је вера, религија дала уметности крила и елана за онај њен величанствени стваралачки узлет у току средњег века, па још и за дуга потоња времена. То је свакако потпуно цачно; али је исто толико тачна и обратна, обрнута теза — наиме: да је опет и уметност са своје стране моћно потстицала и подржавала веру, заоденувши је лепотом и сјајем. Мајстори длета и кичице, нарочито, дали су религиозним претставама и садржајностима ону неодољиву визуелну и опипљиву реалност, под чијим видом оне најнепосредније и најтрајније делују на душе. У слици и кроз слику, нама тајанство и светиња проговарају неупоредљиво јасније, убедљивије и привлачније, него кроз апстрактну догму, доктрину или закон и готово сви ми замишљамо разне фигуре и моменте религиозног живота, обично, мање -— више онако како их је неки сликар приказао. Прост човек не може да претстави себи Богородицу или Св. Николу другачије него што их види на својим иконама; он их тако носи у памети и у срцу своме. Али и образован, културан човек ту, уствари, није отишао много даље: и његове религиозне замисли и мистичке визије изграђују се махом под 'утискббг и инепирацијом неке познате му сликарске творевине — иако, наравно, већ једне сликарске творевине вишег реда и значаја. Наша размишљања о појединим личностима и причама Св. Писма своде се на крају крајева готобо увек на евокацију оних разних портрета и таблоа којима су велики сликари кроз векове, неуморно и раскошно, илустровали ону књигу н,ад књигама.