Просветни гласник

310

Просветни гласник

о своме трошку у Крагујевцу књиге бугарских националних и књижевних препородитеља, калуђера Неофита Бозвели Хилендарског и Неофита Рилског. Неофит Рилски се и лично упознао са кнезом Милошем кад се овај у јесен 1835 са свога пута из Цариграда враћао преко Бугарске у Србију. Састанак је био у Габрову. Том приликом Неофит је у име кнеза Милоша писаоједно писмо на грчком језику неком грчком владици. Сачувала нам се и копија Неофитовог говора који је био припремио да поздрави кнеза Милоша. У говору Неофит назива кнеза „избавитељем Србије, украситељем Србије, мудрим управитељем и правим потомком славних и храбрих српских хероја". Поред осталог Неофит каже: „Милош славни, целом славено-србскобугарском народу мило је и слатко име, милост Божја и нама је од Бога дарована, као наш нови покровитељ и заштитник. Радуј се и ти дакле бедна Бугарска што си удостојена лично видети милог, милоетивог и светлог књаза српског Милоша". 15 ) Поред културних, просветних и трговачких веза кнез Милош је са Бугарима одржавао и политичке везе. Он је увек кад год је могао и имао за то прилике обећавао им помоћ или их помагао у борби против Турака. Хтео је да поред Срба и други хришћани, нарочито најближи његовој дрлсави, гледају у њему заштитника од турских насиља и као заштитник је хтео свуда да се претстави. Стога је сасвим разумљиво што су се Бугари у западној Бугарској 1835 и 1837 године, пре него што су хтели да се дигну на Турке, обратили кнезу Милошу за помоћ. Узроци и бугарским и српским побунама су углавном били велики намети и насиља Турака. Непосредни повод за буну Бугара 1835 године у западној Бугарској, у берковачкој околини, у ломском округу, било је рђаво пбступање берковачког ајана Шериф Ахмеда, „чија је система управе била насиље и угњетаније", особито према бугарским женама. Он је у том погледу чинио слично ономе што је код нас у рудничком крају пред устанак радио Салиага, назва« од народа „руднички бик". Кад је Шериф у пролеће 1835 последњи пут изашао у своју „казу", чинио је нечувена насиља. 18 ) Стога су се Бугари у берковачкој 15 ) Сборникт. 13, 404 16 ) Д. Маринов-в, Политическа движенин и вт,зстанин вт, западне Бглгарил (Сборникт. за народни умотворении... књ. II) Софил 1890, — 77—78,