Просветни гласник

398

Просветни гласвнк

животу. Зато је потребно да у вези са државним просветним планом бацимо поглед на тај цивилни план, као на целокупност будућег српског живота, без кога ни школски ни просветни план немају свога одређеног места у српском животу. Не видим која би то ма и најсрећнија ситуација могла да нас уљуљка у осећање да ће се Српство обновити и без тога плана или да би ту унутрашњу конструкцију смишљеног рада српских поколења могла да замени која друга идеја коју би нам велики народи даровали или дневна политика вештином пронашла. Мисао о српском животном плану, о српском плану културе на цивилном делу његовом, дубље је револуционарна и дубље конзервативна у исти мах од сваке друге подитичке или економске посебне идеје односно идеологије које би се подухватиле да својим формулама организују Српство. Мисао Српског цивилног плана је независна у многочем од политичко-економских идеологија о усрећавању човечанства, ма како се оне јуче, данас или сутра звале. Она је добро схваћена и надајмо се једног дана и озакоњена дужност Срба према себи самима и према човечанству и она треба да надживи повремене идеологије. Она је радни програм многих српских покољења и као таква она одређује место сваком Србину у српском друштву од његовог рођења па до смрти, чак и доцније. Она је подлога унуграшњег живота српске заједнице, без обзира на то да ли се та заједница налази у саживоту са једном широм заједницом народа и оквира или је та српска заједница замишљена да живи самостално. Српски цивилни план није политичка формула него радна формула. Од онога часа када тај план и његову разраду Срби приме као свој задатак, неће бити погодније општекорисне српске теме од Српског цивилног плана. Свакоме ко иде путем оваквог размишљања и који у оваквом размишљању црпе веру у смсисао будућег српског живота, мора бити јасно да унутрашња преоријентација од снага ратног потенцијала на снаге пуног цивилног потенцијала претпоставља једну врло радикалну измену српског животног става. Ова радикална измена става налаже следеће; 1) да Срби морају да почну конструкцију свога живо1-а изнова и то не часећи ни часа