Просветни гласник

ЗАКОН НАШЕ ИСТОРИЈЕ: ЖИВЕТИ У НЕПРЕДАХУ Куд мн имамо права, са таквим ликом историје наше, да правнмо нгмеђу једног живота у миру и другог живога у рату, такву разлику као што неки садашњи удобници хоће? На подручју српског живота толико су се помешали активна смрт и активни живот, растење и уништење, облици мира и облици рата, ст.ања замора и стања највишег елана, — код нас су се запста живог и неживот толико помешали да ми ни у ком случају немамо права да од жшвота одустанемо у рату или да мисднио да смо обезбеђени од неживота у миру. Формулишите тај закон наше историје како год хоћете али .увидите да се без њега не може и да из њега треба известр све закључке које здрав живогнн нагон намеће, А то је да ми Срби морамо настављати живот духа и народа и у рушевинама и да ни на какав трепутак коначног смирења не смемо и не можемо чекати, јер и он може да нас затекне неспремне као што нас је рат затекао неспремне! Једанпут само у целој нашој историји учинило нам се да је наишао такав тренутак мира, правог мира, среће, заборава свег немилог. Само једанпут — и већ се то претворило у кобну заблуду. То је било 1918. Кад је дошла 1918 ми смо први пут у историји-иомислили да су сва уједињења извршена, да су све снаге скупљене, да су сва ослобођења задобивена и да смо не само стекли право на одмор и слободни живот него да смо дочекади мир од кога почи.ће нека нова епоха, сасвим другачија него што су биле оне досада у нашој нсторији. Нова епоха је дошла, али само као подела, као нова глава у уџбенику историје, за коју живот и смрт не знају. Стари ток наше историје са свим својим законима остао је међутим исти и даље, ма да то ми нисмо хтели да видимо и да признамо. Да смо место осећања мира и заборава имали и даље оно оеећање опасноети које су историска покољења пре 1918 имала, ми бисмо дубље увид.ели колико све. и какве разједињености морамо да савладамо, разједињекости унутрашње а то ће рећи најтеже, и колико снаге морамо још строгом самодисциплином и израђеним планом да накушшо и да организујемо да бисмо се когли само и одржати а камоли још и другима свој закон наметнути. Ми смо сву нашу пажњу уперили, — да само један стваран пример заблуде наше наведем, — на поли^ичко уједињење три народа у држави; а заборавили смо да и даље