Просветни гласник
Отаџбина и интелигенција
11
уједињујемо, снажимо и опорављамо у тој држави Србе, од чије слабости или јачине је једино и могла доћи или недоћи зрелост и способност те државе. Тешка је заблуда била то осећање мира српског у Југославији. Српска се култура и српске установе нису у тој епохи „мира" ни издалека онолико духовно снажиле и развијале колико раније у епохама ратних и револудионарних искушења. Зар имамо права, сад кад нас је та заблуда довела до катастрофе, да опет помишљамо на њу и да чекамо са духовном обновом док опет не наиђе такозвани мир, а то ће можда рећи нека још сигурнија српска слабост или мртвачка успаваност! Има;до ли' права ми који се за обезбеђење свога српског историског ПОложаја у миру нисмо побринули ни унутрашњом свесном и жилавом организацијом ни мудрошћу спољно-политичких потеза, — да пренебрегнемо чак и искушење рата које нас бескрајмом патњом и грубим ударцима може вратити тамо куд на'с лажни мир није довео тј. на историски пут самосналажења? Ако Еећ за фине мигове удеса нисмо отворили очи него се још увек само под тупим оруђем катастрофе освешћујемо, онда куд ћемо страшније погодан тренутак за освешћивање?
НаВнкниМо се радије на то да свој живот тако удесимо да и у рату једним одвојеним делом својих снага живимо за обнову и преображај. Без обзира на то кад ће ратно стање проћи и како ће се сЕе то десити, без обзира на то шта ће нам донети мир, трсба наСтавити, и под најтежим околностима, живот српског нодизања и српске духовности и не чекати ни на шта, ни на кога, ни на какве поклоне ни дарове, никаква обећања, него с оним позитивним снагама које су остале на нашој историској територији и које су једино меродавне 'за. нашу решеност, организовати сзој препород. Нисмо ми ни имали тристагодишње универзитете ни ак'адемије, петстогодишње парлдменте и сличне установе па да сада у њих не дирамо. Ми смо имали скоро хиљадугодишње осећање народне заједнице, неписане али очуване законе те заједнице и њеног унутрашњег духовног поретка. То је важно да одржимо, с тим можемо увек да даље живимо, под политичким облицима и оваквим и онаквим. У тај духовни поредак ни Турци нису дирнули. Тај унутрашњи поредак нашег духа не могу ни
С ЧИМ МОЖЕМО ДАЉЕ ДА ЖИВИМО