Просветни гласник
Уздужне балканске делине и њихов значај
21
насеља која врше градску улогу, као Неготин, Кавадарце, Градско и Демир-капија. Ободом солунске котлине поређано је неколико градића — Бер, Његуш, Воден, Кукуш и други; својом величином и значајем њих далеко надмаша Солун. Друга, босанско-неретљанска удолина умногом је друкчијих особина. Истина, и долина Босне се састоји од двеју котли«а, мале жепчанске и простране сарајевско-аеничке; али ова друга котлина претставља низ мањих поља и кратких сутески. Обе су котлине спојене врандучком клисуром, а жепчанска је везана са ниском Посавином на северу маглајско-добојском клисуром. Боса-нске су клисуре уске и дубоке. По њиховим стрмим странама заостало је доста шуме, а на дну и по блажим деловима страна на искрченим просторима су мање њиве и воћњаци. Села су ретка, мала и леже високо на странама. Градска насеља су незнатна (као Добој, Маглај- и, Врандук) и сва са утврђењима из прошлих времена; она су имала да спречавају продирање са севера. Откако је овим клисурама спроведена железница уског колосека у њима су се јавила и индустриска насеља; ту се у стругарама прерађују дебла која се довозе са околних планина. У жепчанској котлини и у пољима сарајевско-зеничке (у Зеничком, Какањском, Височком и Сарајевском) равни су пространије и обрађене, а по странама је шума јаче искрчена; тако је овде више њива и шљивака. У поменутој котлини и у овим пољима села су чешћа и већа, док су градска насеља * (Жепче, Зеница и Високо) незнатнија и претстављају мање тргове. Сарајево се развило не само услед тога што је средиште поља већ и због других узрока. Какањ је поникао око угљеног рудника. Идући из Сарајевског поља ка југозападу силази се преко превоја Ивана, високог 967 м, у неретљанску долину. Она се такође састоји од котлина и клисура. Прва је острожачка котлина, а друга је удвојена тј. састављена од мостарске котлине и Моетарског поља спојених хумским сутеском. Острожачка котлина је растављена од мостарске горостасном клисуром, коју је Неретва урезала између високих планина Чврснице и Прења. Низводно од Мостарског поља лежи друга, плићг клисура; она се пружа све до метковићске равни пред ушћем Неретве. Овим је клисурама спроведена железница уског колосека. Иначе је њихоз привредни значај незнатан и села су у њима ретка и мала. Од