Просветни гласник
22
Просветни гласник
поменутих котлина само је острожачка погодна за земљорадњу, док су равни мостарске котлине и Мостарског поља састављене од цементованог шљунка и неплодне; али су оне жупне и по њима зими пасу стада. За. културе је погодније земљнште ободом котлина. У обема доњим котлинама на таквом положају успева у песми помињано „од Мостара грожђе", а у острожачкој котлини и даље узводно у коњичком проширењу вкше се гаји воће. Села су по ободу котлина такође доста честа. Као град се истиче Мостар који претставља средиште двеју котлина. Трећа удолина — оиа која пресеца источне балканске земље — састоји се, као што је речено, од долина Искра и МарИце. У долини Искра веће пространство захвата софиска котлина, Североисточно од ње Искар је урезао огромну клисуру између Старе планине и Балкана, а низводно од те клисуре усекао се у пространој висоравни. Из долине Искра и из софиске котлине преко вакарелског превоја, високог 819 м, прелази се идући ка јуГоистоку у долину Марице. Ова се долина састоји од двеју већих котлина, пловдивске и једренске, које су спојене трновскохарманлиском клисуром. Од једренске котлине Марица тече широком долином према Јегејском мору на југозападу. Све три поменуте котлине су простране, али свака од њих има свој посебан изглед и привредни живот. У софиској котлини, која лежи у долини Искра, најдаље према северу, развијене су културе кукуруза и жита. У пловдивској, која је изложена топлотним утицајима са Јегејског мора, гаје се поред тога пиринач и дуван, а нарочито воће и лоза. У једренској котлини, међутим, земљорадња је ограничена на мање равни око река где је лети могуће наводњавање. По вишим деловима земљишта' лети се овде услед суше трава прљи; она озелени тек с јесени, и зими туда пасу стада која летују по планкнама на северу и северозападу. Сем главних градова — Софије, Пловдива и Једрена — у поменутим котлинама су се развила' и мања градска насеља. У пловдивској су таква: Пазарџик, Чирпан, Сташшака и Борисов град, Око градова по.котлинама су многобројна села. Сем ових трију, у балканским земљама се виде и друге уздужне удолине, само је њихов значај слабији. Тако босансконеретљанска удолина поред босанског има и свој врбаски крак. Долина Врбаса такође се састоји од мањих котлина (бањалучке,