Просветни гласник
Уздужне балканске долине и њихов значај
23
крупске, бочачке, јајачке и скопљанске) које су спојеие клисурама. Узводно од последње, скопљанске коглнне прелази се из горњег дела Врбаса преко Макљена, превоја високог 1123 м, у долине Раме и Неретве. Врбаске котлние су мање, али су од значаја за привреду и насеља. Ов-ом је додином само на извесним дужинама спроведена железница; сем тога преко поменутог превоја она није спојена железницом са долкном Неретве. Даље према истоку удолина која се на северу састоји од Дрине и Пиве и Таре а на југу од Мораче умногом је друкчијих особина. Поменуте долине чине дринско-морачку удолину, али нису састављене из котлина и клисура. Пространнје равни веће привредне и"културне вредиости развијене су на једном крају око доње Дрине а на другом пред ушћем Мораче. Ван тога у њима се смењују маша проширења израђена у мекшим стенама и сутеске или горбстасне клисуре усечене у кречњацима. . Пива и Тара, међутим, претстављају кањонске клисуре, дубоко и оштро усечене у висоравнима. Услед таквих особина у овим је долинама привреда слабо развнјена, села су ретка и мала, градска насеља незнатна, а саобраћај тек на извесиим дужинаиа нешто живљи. Ове су долине где-где скоро непроходне као Дрина у клотјевачкој и Морача у платиској клисури. У средишњим балканским земљама сем моравско-вардарске нема друге удолине која би пресецала цело полуострво у меридијанском правцу: Колубара је кратка, Ибар својом уздужном долином спаја Мораву са Вардаром, а Тимок је преко долине Нкпаве у вези са моравско-вардарском удолпном на југозападу и искарско-маричком на југоистоку. Најзад, у источним балканским крајевима Вид и Осем на северу растављени су од Марице на југу високим вендима Балкана, док је даље према истоку Јантра у релативно лакој вези са облашћу јужно од Балкана, само је та веза са долином Марице даља и посредна јер води преко долиие Тунџе. Од долипа на југу Места је од Искра растављена масивом Риле. Веза Струме и Искра, међутим, доота је погодна, али је долииа Струме мања и према Марици од слабијег значаја. Као што се види, међу уздужиим балканским долинама у запгдним крајевима највећу вредност нма босанско-неретљанска, У --ргдкшњим моравско вардарска и у источпим искарско-маричка.