Просветни гласник

24

Просветнн гласник

Ако се узму само ове три удолине и међусобно пореде, онда су у босанско-теретљаиској котлини ипоља истина честе, али мале а неке од њих и шљунковите. У искарскс-маричкој удолини котлине су велике али малобројне, а последња од њих, једренска, пати од летњих суша. Мор^зско-вардарска удолина је, међутим, дужа, већа и са више пространих и плодних котлина. Отуда је ; у њој привреда значајнија, градови и села многобројнији и насељеност јача него у осталим двема. Поред значаја који ове три удолине имају за ставовништво које у њима живи, важно је видети и њихов значај за даље крајеве. У доба када су балканске земље биле под турском владавином и још раније у доба када су поетстављале самосталне државе — балкански крајеви су били у трговинским везама са средоземним областима на југозападу и југоистоку и из њих примали културна добра. Те су се везе одржавале углавном попречним путевима која су водили од запада ка истоку. Западна страна Балканског полуострва била је тада за наше крајеве, како вели Цвијић, „културна и историјска страна". Али су у то доба средоземне области поступно опадале и култура је из њих прелазила у западно-европске и средње-европске земље. Када се она овде довољно развила и оснажила, почела је поменутим долинама продирати к у алканске крајеве на југу. Цвијић је забележио „да је и ккез . ллош у млађим годинама . . . једном са стоком ишао" у Дубровник, али он истиче да се већ у првој половини 19 века „правац комуникација и трговине Балканског полуострва обрнуо северу". Крајеви у Поморављу први су дошли под тај утицај — одмах поеле ослобођења од турске владавине. Са областима око боеанско-неретљанске и искарско-маричке удолине то се десило у другој половини 19 века, такође иза ослобођења од турске власти! Најкасније је у исту сферу ушло Повардарје, након ослобођења после балканских ратова. Балканске земље леже између средње-европских и западноевропских крајева на северу у којима је напредна индустриска привреда, и приморских области на југу у којима је развијена земљорадња средоземвих особина. Промет између ових крајева, тако различних привредно, креће се босанско-неретљанском удолином, улазећи у долину Босне железницом до Босанског брода. Али су крајеви око ове удолине већим делом планински, кршни и _ слабо плодни. Сем тога, та се удо ли на завршује на ушћ^ Не-:

I

Ј