Просветни гласник

облику ј је исти знак што и грчко-словенско 1. Само ј постало је тек на почетку новог ве^а и начињено је од \ као наше ђ од ћ. Тако је и у ћирилици од и постало и за ј, које, међутим, Вук није хтео узети. Из изложенога излази да Вук сам није измислио ниједан нови знак. Стварне потребе српског језика захтевале су да се појаве и одрже знаци за ћ, ђ и џ. Та три слова, којих нема ни у црквенословеиској ни у руској азбуци, употребљавали су и они који су иначе били против Вукове правописне реформе. Откако је постала, ћирилица је током векова губила извесна слова а друга уводила, према потребама онога народа који се њоме служио. Ке само наша ћирилица него и све остале словенске ћирилске азбуке које су постале и усталиле се у прошлом веку имају свака од њих по један или више својих засебиих знакова. Тако Украјиици имају Т, е, ^ тј. ји, је, г. Белоруси имају у — неслоговно у (аналогно неслоговно: и тј. ј које се бележи, нао што смо видели, са 5). У бугарској азбуци је засебан зкак И тако даље, Развитак ма које словенске азбуке није само квантитативан. Он је и квалитативан. Глагољица је врло рано добила на нашем западу, где се најдуже држала, готово до у наше време, под утицајем тадашњег латинског писма нарочити угласти облик. Латинизовала се и ћирилица, и то много доцније, у Русији за време Петра Великога. Прва тако штампана књига није више била Библија не-го Геометрија (1708 г.). У тој реформисаној ћирилици на пример место црквеноеловенског 4 дошло је латиничко а, место е - е, иесто р - р и сл. Одатле потиче и слово 1 које се у црквеној ћирилици писало или. без тачке или с двема тачкама. Према томе ни руско а које су Вукови противници бракили, није мање латинско од омрзнуте Вукове јоте. Да би се нови руски књижевни језик разликовао од црквенога језика морало му се дати и спољно обележје. Тако је постала т.зв. грађанска азбука. И тако преудешена, ћирилица је заузела шестину земљине кугле. Постала је данас и писмом различитих турко-татарских и других народа. Поред те модернизоване ћирилице код нас се све више употребљава, нарочито у свечаним списима, дипломама, новцу, печатима и сл., и црквени облик ћирилских слова, који обично зову