Просветни гласник
Порекло српске азбуке
31
и словима Мирослављева јеванђеља. За ту архаизовану азбуку морала су се, наравно, стилизовати слова ћ, ђ, џ, љ, њ, ј из Вукове ћирилице. На тај начин везујемо се данас за нашу непостидну прошлост. Није то јединд преудешавање ћирилског писма. На познатом земљишту, верски неуједначеном, ћирилски брзопис удешен је за штампу којом су се служили латини. Земаљска влада тек 1914 г. одлучила је да излије засебна брзописна слова за издавање еписа писаних на споменутом -терену ћирилицом коју су назвали босанчица. Разлика између т.зв. уставне ћирилице и брзописне аналогна је разлици између великих и малих слова у латиници. Да ли су зато мала слова мање латинска од великих? Данашњи штампани облик латинских малих слова постао је од брзописног облика. Зато се у штампаној латиници махом и разликују велика слова од малих, док у ћирилици готово ни нема разлике, јер је није било ни у црквеној ћирилици. Како су ту сва слова била уставна тј. велика, то су она и послужила за штампу. И пошто у црквеној азбуци нема разлике између великих и малих слова, нема је ни у т.зв. грађанској азбуци. Ако је донекле и има она је дошла из латинице као Аа, Ее. Не само штампано писмо него и писано постало је по угледу на латиницу. Тај утицај специјално код нас се огледа у врло раширеном писаном слову N које у осталим ћирилским азбукама има облик Н или Н. Према томе тако га и код нас треба писати Они који пишу N свакако и не помишљају да су тиме ближе старој црквеној ћирилици у којој је н имало, као и у грчком, облик И који је тек доцније добио данашњи облик Н што је опет некад био знак за и (исп. грчко-византиско Н = и). Као што је прва ћирилица начињена по извееном угледу на глагољицу, тако је и наша латиница начињена верно према готовом систему Вукове ћирилице. То је дело Ђуре Даничића. Само оно није.у целини добило широку употребу. Али то нас се толико не тиче. Важно је ово. За један језик биле су удешене две азбуке као и у ранијој писмености глагољица и ћирилица, док једна од њих није преовладала. Они који су зазирали од ћирилице, оставивши непрактичну глагољицу, пригрлили су латиницу. Тако је било на западу.