Просветни гласник

На истоку нашем, до пре 75 година, читаво пола столећа, од 1818—1868, живела су напоредо оба правописа: Вуков и стари. Једни, конзервативни, бранили су србскш езикг а дрјги , Вуковци — српски језик. Раније, када је у књижевности владао славеносрпски језик писало се сербскш езшкг или дзакЂ. То је нешто друго. У Вуково време пак књижевни језик добијао је спонтано свој облик и мимо Вука. Само је азбука односно ортографија делила, док је књижевни језик у ствари био само један. П. Ђорђић