Просветни гласник

V

БАЛКАНСКА МИСТИКА НА СРПСКОЈ СЦЕНИ ПОВОДОМ ПРЕМИЈЕРЕ ТРАЈКОВИЋЕВЕ ДРАМЕ „ДЕВОЈКА БРЖА ОД КОЊА" Прошлост балканских народа пружа изванредно богату, занимфиву и разноврсну грађу нашим драматичарима за позоришне реконструкције. То су осетили већ наши старији драматичари Јован Стерија Поповић и Јован Суботић, који су у својим историским драмама евоцирали поједине значајне епохе из наше славне средњевековне прошлости. Од наших модерних писаца насгавили су ову лепу традицију: Милутин Бојић, Момчило Милошевић, Момчило Настасијевић, Ђура Димовић и други. Они су, сваки на свој начин, оживљавали поједине догађаје и личности из наше историје на основу, мање или више ригорозног, проучавања историских извора и литературе. Међутим, било је писаца који су црпли грађу за своја доживљавања и уобличавања прошлости не на основу проучавања историских извора и литературе, већ на~ основу народног предања, усмене или писмене народне традиције, народне митологије, народних пееама и народних приповедака. Први наш драматичар, који се инспирисао на богатом врелу наше народне поезије, био је Лаза Костић, који је сјајно драматизовао две наше познате народне песме ( Женидба Максима Црнојевића, Љуба Хајдук-Вукосава) и дао две знамените уметничке драме ( Максим Црнојевић, Гордана) које су остале не само најуепелије романтичне творевине нашега националнога репертоара већ и стандардна дела ерпске позоришне књижевности уопште; ово се нарочито може рећи за Максима Црнојевића. После Лазе Костића огледали су се на овОме пољу, такође са успехом, и многи други: Алекса Шантић, Иво Војновић, Мирко Королија, Мита Димитријевић, Ранко Младеновић и, у последње време Никола Трајковић. Приповедач и романсијер, путописац и драматичар, Трајковић је изнео на српску сцену два значајра Просветни гласник бр. 1 3