Просветни гласник

Духовни лик Богдаиа Поповића 73 -* т

тада још полуобразована публика имала је извесног интереса и за књижевност, и за сликарство, и за вајарство, и за музшсу, и за глуму, али је то интересовање било још сасвим примитивно, неуко, недиференцирано, без плана и методе, без свстематског познавања ствари. Свестан ових чињеница, Богдан Поповић је већ у своме приступном предавању истакао потребу васпитавања укуса и развијања самосталног мишљења и суда код наше шире читалачке публике. Годину дана доцније, у Српском прегледу, часопису Љубомира Недића, Поповић објављује исцрпну и документовану студију О васпитању укуса. У овој одличној студији, која је доживела неколико издања и била ретко запажена и од критике и од публике, Поповић је дао драгоцена практична упутства о условима које претходно треба задовољити да би се дошло до васпитаног укуса, до правилног суда и тачних мишљења у књижевним, уметничким и естетичким питањима. Ова инструктивна Поповићева студија знатно је допринела образов.ању наше читалачке публике, а нарочито наших нових нараштаја који су одмах инстинктивно осетили високе реформаторске тежње и смела просветилачка стремљења Богдана Поповића. И Говорећи у својој Историји нове српске књижевности о Богд: :::у Поповићу, Јован Скерлић је с разлогом истакао све дотле још недовољно запажену чињеницу да тек Богдан Поповић први „уводи европски дух и европско мерило у српску књижевност." Исто то тврди и Бранко Лазаревић, указујући на околност да је Богдан Поповић |ош пре пола века „заједно са још неколико духова, увео Ег.ропу у Балкан и на Балкану падпукао о»о што је било конструктивно и стваралачко." \ \ Намеће нам се питање: у чему се огледају еврапски дух и европска мерила Богдана Поповића? На то питање није тешко одговорити, Треба узети било који сектор његове многоструке активности да би се та европска мерила могла уочити и фиксирати. Пре сзега, ваља се зауставити на његовим књижевним и уметничким критикама. Никада^Поповић није узимао у обзир као „олакшавајуће околности" да је наша књижевност „још млада, нејака и сиромашна" и да се о нашим пиециш и о нашим