Просветни гласник

Српски језик као израз српског духа

103

жњега као сама себ'е. № те љубави овај српски прићцип чојстба налаже да бранирло другог од себе. Да ли моЖе биТИ случајно што у српскоМ језНку потНчу Из исте бснове: свет, сзетац, светити, посветити и Др. и бсвета, свбтити некога, светитИ неправду, сћетити се некоме? Ако с& знају освете у етниЧкоМ схватању српскога Народа, биће јасно зашто Сроин За бба тако различна појма има исту реч. Јер освета у српском схВатаЊу није човечанска ствар, већ ств^р Божје правде чији је -човек само извршилац. По речима влдДике НИколаја: „херој се не свети, он само свети правду. Обилић би се Дбвољно осветио да је убио Вука, но њему је било дб освете Правде, и Он је освеТио правду на тај начин што је убио једног другог, силнијег носиоЦа неправде од Вука. Убивши Мурата Обилић је несраЗњено јаче бсветио правду него да је убио Вука." (Религија Ње1'оглс';и), Бедград 1911 ст. 212). Гоборећи о Љегошевом песништву владикп Николај вели: „Да је освета света и „Богом закршћена", то је најозбиљнија мисао Његошева". И ово је тачна мисао. Његош је најчИстИји изр^з срЦскбга раснога и етничкога човека и цело његозо песништвб СаМо је духовни изражај и плод тога човека. Схватање освете српскога динарскога човека тачно је бнако какб је Његбш схвата. О тбме сведоче и правИла крвне освете у обичајном праВу. А ево и реч Фо исто израЖЗва .И цело народно псснпппно сВ'едбчи о тбме. То све излази бргански једно из друГог. Хербјско схЗаГаЊе СтЗорило је и реч и дело и гледање на сзет И ЖПЗб!'. На тој бснови израђено је сбћ, и етника и жИвот И исЈорија се на њој оснива. Први духовни изр.аЗ човеков је реч. Како се живот чбвекбв развијао, долазМли су и други начини његова изражав&ња духббнога Живота. Али све то стоји у оргаЦској вези и чини целМну. Од речи до делања и целокупнога живота на зе^љЦ прб*3лачи се иста црвена нит духоЗнога стварања кроз веков'е ; као што се виДи из ово неколико примера о пореклу речи у нЗШеМ језику, Посебна схватања крвИе веЗе и сродства огледају се и у назИвиМа њиховим у нашем језику. У српсКом језику сб ДвбјЗкб изражава веза крви. Глаголом родити поуздано се означава најближа и најужа крвна веза. У српскбм језиКу тај исти корен се употребљава и за ознаке даљих веза крвних. РоД, родитељ, род-