Просветни гласник

Сатире београдаасе чаршн}«

113

лизму. Као што је Ј. Ст. Погговкћ (Београд некад и сад) дао два лика српске престонице и српскога друштва тадашњег времена, тако је овде Велмар-Јанковић дао два лика савременог Београда: оног честитог, дубоко националног и истински човечног Београда, оличеног код нас у нашем грађанском сталежу и у нашој народној интелигенцији, с једне стране, и оног другог, „модерног" Београда, оличеног у ћифтинској, цинцарској и јеврејскоЈ чаршији, крупној индустрији и банкократији, Писац је далеко од тога да постави драму са тезом у којој би се — одвојени и превучени сваки својом бојом — међу собом борили: један патријархални, а други скоројевићски Београд, као на некој арени, под различитИлМ амблемима. Ми, додуше, можемо да одвојимо та два Београда у- овој драми, али би то био више посао алализе; међутим, писац је, руковођен својим уметничким инстинктом, дао личности људи, нимало типизиране, које би, у сукобу идејног или стварног живота, претстављале клишетом ограђене таборе. Писац је нашу патријархалну средину дао у једном пресеку наше декаденције и борбе за враћање на саму себе, док је истовремено дао нашу дошљачку и скоројевићску средину у „успону" ка успеху, у њеном смислу те речи. Драги Мишић, инспектор у пензији, храбар ратник и честит човек, али скрхан непризнавањем, нем^штином и меницама; Милорад, његов син, свршен филозоф, поштен и способан младић, 1ли присталица левичарских идеја, због чега не може да добије државну службу и да постане свој човек и отац породице; Олга, његова кћи, идеална млада девојка, али недовољно обазрива и неискусна у животу која одбија да пође за честитог и несебичног Властимира, Милорадова пријатеља, који је искрено и несебично воли, само зато што се лудо заљубљује у једног младог бонвивана и скоројевића, Мишела Оганковића^власника фабрика, поседника аутомобила и вила на Дедињу, искусног заводника наивних младих девојака које верују у његова ласкава обећања и слаткоречиве фразе, да затим буду грубо обмануте, искоришћене и цинички одбачене, — то би, уз Мишелове родитеље, били главни актери ове драме. Претставник патријархалног Београда, Драги Мишић, покушава у самоодбрани да одржи морал свога рада и снагу својих идеала. Он то чини са дубоком вером у вечите нациопалне и Просветни гласник бр. 2 4