Просветни гласник

гзв

ГТросветни гл"3свик

Али, то није главни разлот. Главнн разлог је, што Је дутва новога нараштаја сродна с духом тих примитивних уметности. Свак бира, на крају крајева, оно што његовом срцу годи; и кад би данашњи уметник имао љубави према другој уметности, ма колико да не воли труд, он би у тој љубави нашао довољно подстрека да прегне и савлада теже облике уметности. Данашњи уметник негује примитивну уметност, јер је и сам примитивац. Није потребно рећи — то се већ само по себи разуме да је Богдан Поповић, због ових критика модернистичких настраности, дуго и безобзирно нападан од свих оних који су се нашли погођени оштрином његовог духа и смелошћу његове ироније, а број таквих био је изванредно велик. Новатори и модернисти свих врста и свих боја осетили су се изобличени у његовим критикама; маска је одједном спала са њихових мање или више вешто стилизованих мистификација и они - су стајали пред целом јавношћу у свој својој голотињи и ружноћи. И било је сасвим разумљиво да је њихова зелена мржња морала да нађе одушка у читавом низу инвектива, памфлета и вулгарних нападаја не само на идеје већ и на личност Богдана Поповића, који се први усудио да отворено устане против њих. Али цела та кампања остала је без дубљега одјека на нашу ширу читалачку публику и на нашу просвећену јавност, јер је убрзо свима постало јасно да кроз њих говори немоћан бес, немоћан зато што је Поповић свако своје тврђење поткрепљивао доказима пред којима су се рушиле као куће од карата све њихове мистификације. У својој одличној студији о Дарвину, говорећи о нагомилавању доказа које је Дарвин наводио ради потврђивања и учвршћивања постављених теза, Боривоје Д. Милојевић је рекао: „Дарвин није осећао монотонију доказа, и узалуд је мучио своје болесно тело. Није довољно осећао да један доказ може вредети више од стотине других, и није никад тражио тај један. Суптилни оцењивач људских духовних творевина, Богдан Поповић рекао ми је у разговору једном приликом: „До,кази једнаки по смислу и снази гомилају се за исту ствар само због рђавих научника." Далеко је од тога да Дарвиново време није имало одличне научнике, али су и сјајни међу њима тврдили да је Дарвин омогућио победу еволуционизма огромном наслагом чињеница; то је грешка коју морамо прииисати више времену него људима."