Просветни гласник

т

Просветаи гласннк

Нема никакве сумње да је Стефаа Немања због знаменитости положаја својих области, због својих високих опособности и због своје уапеш^не политике све више бацао у засенак своју браћу. Тако су се почеле у њега упирати не само очи Срба, него и суседних држава, које из својих политичких планова нису могле Србију избацити. Њу су увукли у велику светску политику већ ранији српски владари, који су с много спретности тражили свуда савезнике против Грка, у којима су с разлогом гледали своје најопасније непријатеље. Тако је Стефан Немања наследио пријагељске везе са суседном Угарском и с Млецима, а велики жупац Деса, који је претходно Немањином најстаријем брату на великожупанском престолу, био је већ у занимљивим преговорима и с далеком немачком државом. Значи, Срби су постајали важан полишчки фактор на великом ратном путу који је водио из Европе на блиоки Исток, за којим је тада жарком љубављу горео велики део западиога хришћанскога света. То се не тиче трговачких република, које је у њихову раду водио највише политички рачун, често веома кратковид, али увек подешен да терет жртава на друге свали. Тако су и Млеци увукли Стефана Немању у рат, када је избио оштар сукоб између њих и цара Манојла Комнина. Они су покушали да дигну на ноге еве грчке непријатеље, па су се збиља, после 1171 године, нашли поред њих у борби против Цариграда и Немци и Маџари и Срби. СараДња са моћним државама дизала је смелу српску храброст, и Стефан Немања нападао је Грке на све стране, ширио је своју власт у Поморављу, ударао је на Коеово, али с највише жестине борио се за земље где се родио, за Зету с ГТриморјем, што су му Грци нарочито замерали. Збуњени множином непријатеља, везани на Истоку жестином борбе с Турцима Селџуцима и подмуклошћу сукоба с крсташима, сапети на Западу сложном мржњом на Цариград, Грци су веома мудро гледали да се најпре отресу најближих непријатеља, Срба. Тако се њихова срџба прво на Србе окомила. Грцима су, и иначе, били додијали српски залети у њихову државу. Немања је хитро нападао, а кад би се Грци појавили у већим множинама, он би се спретно повлачио у неприступачне планине. Дотле је било дошло да се је успешно могло ратовати против Срба само зими, када се трагови нису дали сакрити. Грци су прво покушали да са својом војском пусте Немањине српске противнике на њега. С њима је