Просветни гласник
I
Склапвље бјрети у отсуству мутаже сгртс Ј49 — —— -
за клирике имао Прохирои, а сада треба додати, да је тај зборник био понекад или у целини или у сзоме делу, где се говорило о браку, укључен у византиске црквене законске зборнике — номоканоне, и на тај је начин одредба о дозволи брака у отсуству мушке стране била чак формално реципирана од стране црквених власти. На пример, пуни текст Прохирона налазимо у грчким номоканонима Сос1ех иаисНапиз, број XXXIX (лист 270—347) X веЈка, у кодексу XII века Московске синодске библиотеке, број 432 (лист 351—414) и др. 1 ) О томе да је дозвола брака у отсуству мушке стране важила и за цркву, сведочи и та чињеница што је таква дозволћ била укључена и у Епанагогу, коју је саставио сам чувени цариградски патријарх Фотије. Ако је та дозвола важила у Византији, она је морала да сачува своју обавезну силу и у словенским државама које су примиле хришћанску веру из Византије, јер су такве државе сматрале да су услед прелаза у нову веру за њих обавезни не само верски него и грађански византиски прописи. И у ствари, ми видимо да је та дозвола била укључена у сам Согриз шш иШиз^ие свих православних словенских држава и цркава — у Крмчију св. Саве. 2 ) • Њу нзлазимо овде у 55 глави, у којој имамо пуни словенски превод Прохирона. Тај најважнији споменик српске књижевности, нажалост, досада још није издат, али неки изводи из њега већ су штампани у радовима српских и руских научника. Глава 55 Крмчије штампана је у раду архимандрита Нићифора Дучића: „Крмчија Морачка". И у овој глави у 4 грани под насловом: „О оустав-ћ свсв^шанја бракоу" (тј. и о начину склапања брака") стоји: „МоужБ вб ошбстбвји сб!и отб домоу своего можетБ ходатаемБ или послашемБ писанја бракв СБТворитн и жену вб домб, !) О првом кодексу види Цахарнје, Прохирои, 326—328 н В. Н. Бенешевичт., Каноническш сборникг XIV титуловт., Петербургх, 1805, стр. 122, о другом види Архим. ВладимирЂ, Систем. описан1е рукописеИ Московскоб; СинодалБнои библјотеки, т. I, Москва. 1894, стр. 317 и Бенешевичг у истом раду, стр. 258, прим. 1. *) Види о томе нзшу расправу: „Свети С«ва и словенство", „Лет-опис Матице Српске". 1928, новембар—децембар, стр. 250 —266 и посебно, Нови Сад, 1928.