Просветни гласник

Склапање брака у отсуству мушке етране

151

руски Св. сииод издао је општу дозволу („Указг"), да лица Царског дома могу склапати брак у отсуству једне стране. Ма да се ови подаци тичу само лица владалачког дома, ипак они сведоче да је начелно могућност склапања брака у отсуству једне стране била призната, док ограничење те дозволе лицима високог звања нема начелни карактер, јер верска права не зависе од положаја дотичног лица у грађанском друштву и канони православне цркве знају једино за привилегију цара, да „улази преко ограде Светог олтара, кад зажели принети дарове Створител>у" (VI Вас. сабора правило 69), али и ову привилегију Грци су признавали једино византиском цару, због чега је, у неким словенсЈШм рукописима Крмчије ово правило било изостављено, да не би и словенски владари усвојили себи ту привилегију. Постојала је дозвола брака у отсуству једне стране и у Западној цркви и постоји тамо и сада после одвајања Западне цркве од Православне. Ту дозволу налазимо у двема главним канонским зборницима Римокатоличке цркве — у Согриз шпз сапошсј (VI, I, 9, сап. 9) и у Сос1ех Јипз сапоп1С1 (канони 10881091). По последњем зборнику, који сада регулише цео правни живот Католичке цркве латинског обреда, брак може бити склопљен у отсуству или мушке или женске стране, али увек само путем заступника („рег ргосигајогет"). За важност таквог склапања брака потребни су следећи услови: а) Специјална пуномоћ, која не може гласити на склапање брака уопште него баш на посебни конкретни случај, тј. треба да се тачно означи лице са којим треба да се склопи брак. Та пуномоћ мора да буде писмена те да је потпише мандант и жулник или ординариус места (обично епископ) у чијем се поДручју пуномоћ издаје или онај свештеник кога је један или други од речених функционера делешрао или барем да пуномоћ потпишу два сведока. Пуномоћ се не може преносити. б) Брак не важи ако је мандант у часу кад пуномоћник у његово име склапа брак, опозвао пуномоћ или је постао умоболан. в) Посебна дозвола бискупа, која се даје само из важних разлога. 1 )

') Види на пр., Радо Кушеј, Церквено право католишке Церкве, в Љубљани, 1927, § 173, 473—475; Др. К. Грос, Уџбеник Црквенога Права, Загреб. 1930. § 130, 330—331; Др Фра Вит. Јеличић, Канонско Женидбено ЦРЈШО, Сарнајево, 1930, 166—167.