Просветни гласник

1',0 Просветни гласник ' . . --Т ~гп - --■гут.тг-ппшуи г-Д?Г'^Т'-Г']1 Д, и / Су ппањс ">рака прекс заступника допушта и АустрисУси грађански законик (§ 76), при чему тражи, сем пуномоћи манданжа, још и дозволу грађанске власти. ј I Такав је кратак историјат питања. А сада да ВИД11 едко стоји ствар у садашњем позитивном законодавству Српс. е аравославне дркве. Сг а је познато да садашња њена пракса аисолутно не зна за склал ње брака у отсуству једне стра. с и: да се брак увек склапа кад су обе стране на лицу места, тако да можемо казати да је за стару одредбу о браку у отсуству јпдне стране наступило стање с1езиећк1о. Узрок томе је пре свега непостојање преке потребе за нарушавање обичног реда склапања брака, који претпоставља присуство обеју брачних страша. У редовним приликама при садашњим саобраћајним средсЈ.Фима мушка страна увек лако може да дође у место где брак треба да се склопи. Други је узрок — слабо познавање КрмчиЈе, ове скупоцене и ретке књиге, чак од стране свештених лица. Може се сматрати да овде кривица лежи делом и на чувеном немачком канонисти "'ма т. У с.; "> ! : класичном великом делу: „Баз Еђ егесћ!: Јег Ог1еп1аН5сћеп К1гсће" (_\У1еп, 1864, XV—826) он не ка;же ни једне речи о склапању бра.-Ј у отсуству ,јг™не стране, а Ојдредбе Дигеста, ПЈ .о:.ирона и Василика које о тоие ^оворе, ставња код заручења (I::, 1, § 3, стр. 605—606). <| Ме'"-"уим Византиско право, за разлику од западног, никад не меша . рак са заручењем, не меша о уацос; и ђ цуг]атеба, и сви горе наведени извори најјасније говоре баш о склапашу брака у отсуству мушке стране а не о заручењу, и при томе говоре у глазама, специјално посвећеним питању склапања брака, док о заручењу и о могућности његова склапања у отсуству једне и чак обеју странз говоре у другим специјалним главама. Сем тога видели смо . да сви извори говоре о довођењу жејае у мужевљеву кућу, као о битној форма.таости склапања брака у отсуству, а ова формалност спада у гћиз брака а не заручења. Исто тако сви и:'г?орл оворе о обавези жене да буде у жалости за мужем, ако С. овјј умро, али византиски законици изречно кажу да та обавеза не постоји после заручења него постој,и једино после склзпања * жа (Дигеста, XIII, II, 6; Ес1о§а 1е§ит XX, 15; Зепи, IV, 40, ,.). Ова велика погрешка Чижманова имала је кобно значење \ историји питања о могућности склаиања брака.

(