Просветни гласник

ГТросветнн лгвеник

начких штИШб ш вре»е Латинског цврства т убрзање процеса феудализације на Јужном Балкану. Тој разноврсностн етаичких и социјалних елемената одговара и сложеност правних прилика и установа од којих ћемо укратко приказатн најзначајније. Као што је познато, цела Византиска царевина служила се кроз векове римским правом, које је ипак у тој снажној рецепцији прошло кроз многе промене и утицаје. Велики »Согриз јигјз сјуШз « јавл>а се г. 529—533 на Балкану, у Цариграду као признатом културном центру читаве Европе. Ово величанствено правничко дело јесте плод рада балканских правника под воћством великог Јустинијана, родом из околине Скопља. Тај огромни зборник закона био је и превише велик и сувише сложен за свакодневну употребу. Већ се у VI веку јављају изводи из Јустинијанова права, сачињени од приватннх лица. Тешке прилике VII и VIII века утицале су и на развитак права. Непрекидна борба Византије за свој опстанак као и сеоба Словена на Балкан повукле су собом опадање културног нивоа, неку општу примитивизацију правног живота. Год. 726 цар Лав Исаврац издаје Еклогу, невелик нриручник који у својих 18 глава пружа судијама основну грађу из грађанског и кривичног права и из поступка. У Еклози видимо с једне стране више хришћанског духа у породичним односима, али с друге стране у кривично право унет је читав систем варварских оријенталских казни, туђих Јустинијановом праву. Истом добу Исавраца припадају три невелика зборника: Номос стратиотикос, Номос наутикос и Номос георгикос. Док војнички закон има значаја само за ратничку дисциплину, поморски закон пружа високо развијене норме трговачког права које вуку своје порекло још од јелинске традиције (из 1*ех Кћодаа) и које су постале темељ поморског права у целој културној Европи. Напокон, споменути аграрни законик значајан је по томе што он регулише правне односе између слободних сељака којика је позната у појединим случајевима и колективна својина. Одавна се мисли да у томе Н. георгикос има утицаја словенског духа. Иако, вероватно, он није постао под словенеким утицајем него из традиције римско-египатских правних одноеа, овај зборник могао је да одговара и словенским сеоским потребама. Отуда