Просветни гласник

ПРАВНЕ ПРИЛИКЕ НА БАЛКАНУ ДО XV ВЕКА ГТравна историја Балканског полуострва створена је од многих различитих елемената, често хетерогених и супротних, који постепено долазе до узајамног прилагођавања и до заједничке симбиозе. С једне стране чува се величанствеии систем Јустинијанова права, та исцрпна кодификација римског права, попуњеног новим хеленистичким и оријенталним начелима; Јустинијанов Согриз важи у начелу у читавој византиској држави кроз хмноге векове. С друге стране, аутохтона племена Дачана, Трачана и Илира имала су вероватно неке своје правне обичаје (чије трагове је недавно са много напора али са мало успеха истраживао румунски научник г. Фотино), од којих је нешто остало у засебним установама Влаха-пастира у средњем веку. На Јадранском приморју многобројне градске општине имају свој засебан правни положај, заснован још на уређењу римских муниципија, али постепено проширен до потпуне законске аутономије, до издавања својих статута. Словени, који су^у VI и VII веку преплавили цело Полуострво, донели су собом норме доста примитивног живота, племенског уређења са родовнсм крвном осветом, са врло слабом организацијом државне власти, са патријалхалним начином живота заснованим вероватно на задружном колективизму и на земљорадничким општинама. Напокон, Аспарухови су Бугари дошли као један еојнички организам, као хорда ратоборних коњаника са строгом ратничком дисциплином и суровим казнама изрицаним од централне власти. Да споменемо још у доцнијим вековима снажан утицај талијанских трговаца на развитак трговачког и поморског права, на стварање консуларне автономије, па и велики утицај фра-