Просветни гласник
Правне прилике на Балкану до XV века
ш
брака и кривична дела против морала, са византиским дефиницијама али са словенским санкцијама. Многобројне манастирске повеље пружају нам понекад исцрпне прописе обичајног права о положају сељака и Влаха-пастирд, у чему се позивају на изгубљене за нас одредбе „св. Симеуна и св. Саве" из Милешева и Студенице. Велика освајања Душанова изазвала су потребу за кодификацијом, јер су у српску државу ушле многобројне земље навикнуте на ауторитет писаног права. После г. 1335 јавља се словенски превод Властареве Синтагме, тог најпотпунијег зборника црквеног и световног византиског права, који је у облику енциклопедије пружао све најважније законе православних царева као и правила православне цркве. Превод Синтагме радо је преписиван у Србији, Бугарској и Румунији XIV и XV века и популарише свуда појмове римско-византиског права. Тако је један рукопис бугарске реценсије преписан г. 1451 у Трговишту за великог војводу Јована Владислава и други г. 1495 у Јашу за молдавског војводу Стефана Великог. Крунисан за цара Стефан Душан одредИ себи задатак „все истиние и православние вере закон поставити", да утврди мир. и ред у своме царству. Стога се јавља у г. 1346—1348 скраћени српски извод Властареве Синтагме у коме је одлучно испуштен баласт црквених правила и поука, али је сва световна правна грађа остала са изричним напоменама да је то „царски суд". Ту су све оне одредбе из грађанског права (брачног, наследног и облигационог), из кривичног права и из судског поступка које су биле онда примењиване ио целом православном Истоку. Тиме је створен један прегледан кодекс за потребе царевих судија, којим су се они могли служити нарочито у грчком делу Душанове државе. Али српска држава имала је и доста својих засебних правних односа и прилика, у вези са својим словенским основима права и са својим сталешким уређењем у којем су се развиле многе црте феудализма непознате византиским правним зборницима. Те су прилике изазвале стварање оригиналног српског законика. На сабору у Скопљу маја 1349, са учешћем српског и грчког клира и српске и грчке властеле, били су узети у претрес сви специфични правни односи „царства Срба и Грка", створен је ГТросветни гласник бр. 3 3