Просветни гласник

164

Просветни гласшпс

Друкчије. су правне прилике у Приморју и у Далмацији, Ту су се развили многобројни трговачки градови од којих понехи вуку своју традицију још од римских муниципија. Навикнути на самосталан живот, затворени у својим бедемима и отсечени од сеоског становништва, ти градови признају наизменце власт дукљанских и хрватских владара, византиских царева и млетачких дужда. Потпуна аутономија сваке засебне општине — то је идеал приморског правног живота. Та аутономија огледа се у праву бирања својих судија, власти и чиновника, у слободи од државних пореза, и нарочито у праву издавања својих закона и одредаба које искључују законе државне. Та аутономија, нарочито развијена за време слабе номиналне византиске владавине, налази свој израз у уговорима северно-далматинских градова са хрватским и угарским краљевима (типична је повеља краља Коломана г. 1108 којом зајамчује слободе града Трогира). Та аутономија налази свој најјачи израз у стварању самосталних статута, у том снажном покрету који почиње средином XIII века, у вези Са развитком правних студија на талијанским универзитетима, у вези са доласком школованих нотара и правника преко мора у далматинске градове. У Дубровнику био је већ створен статут за време млетачког кнеза Јована Тиепола (г. 1242), у Сплиту — за време подестата Гаргана (г. 1240). Из тих снажних средишта статутарни покрет шири се у све веће и мање аутономне далматинске општине не само градске него чак и жупске. По угледу на Дубровачки статут (знатно проширен г. 1272) створени су статут о. Корчуле (г. 1265), статути о. Ластова и о. Мљета (поч. XIV века) и града Котора (за владе краља Милутина). У средњој Далмацији ничу статути Задра, Шибеника, Трогира, о. Брача и Хвара и других. Чак најмањи градови Јужног Приморја имали су своје статуте: Будва (из доба Душанова), Дриваст, Уљцин (нису сачувани). У тим статутима писаним латинским језиком, понекад врло опсежним, видимо доста заједничких црта, иако свака општина љубоморно пази на своје локалне разлике и одлике. Свуда је исцрпно дефинисано грађанско право (породично и наследно); исцрпно говори се о стварном, облигационом и трговачкш! праву, много места заузима поморско трговачко право. До ситница регудисана је администрација и судски поступак. Многобројне су