Просветни гласник

Правне прилике на Балкану до XV века

165

гголициске уредбе у вези са системом трговачког протекционизма. Сурово је и круто кривично право. Већи део тих одредаба спада у систем „вулгарног римског права" проширеног у то доба на све обале Медитерана (израз проф. Костренчића), али има и начела словенских, на пример у породичном праву (истраживаном од Богишића). Нарочито су интересантни немногобројни статути појединих жупа, писани словенским језиком са много црта чисто словенског права. Ту су на првом месту драгоцени Винодолски статут (писан глагољицом 1288 г.) претежно кривично-правне садржине који пружа толико одредаба сличних „Руској Правди" и толико значајне грађе за разумевање старог словенског права уопште. Затим опсежни Пољички статут (писан ћирилицом 1440) са исцрпним одредбама кривичног и грађанског (аграрног) права једне типичне словенске сеоске жупе. Снажни кодификациони покрет био је завршен у XV веку: свака је општина добила свој статут, по којем се управљала до почетка XIX века, док дух револуције није нарушио правни консерватизам далматинских обала. Међутим, од XV века сва унутрашњост Балкана потчињена је консервативној турској владавини под којом постепено губе своју снагу развијена начела византиско-словенског права и на површину избија обичајно право православне раје у облицима једне секундарне примитивности. Др А. Соловјев

\