Просветни гласник

Звездано небо у нашем народу

169

Неки опет веле да се Земља окреће. И заиста се окреће. Земља је као плоча и лежи на големом стубу, па се на стубу окреће. А са њом и небо и небески знаци. Нечастиви је за стуб везан па га једнако гризе. Неки пут се нечастиви отима и хоће да бежи, па се стуб затресе. Онда се и Земља затресе, ЈБуди кажу да је земљотрес. Нечастиви гризе стуб преко целе године. Стуб танча, па би могао и да се преломи. Али на Ускрс, кад се сврши служба и ударе звона, онда стуб одмах одебља и буде као да га нико никад није ни загризао. А нечастиви га одмах изнова гризе, и целе га године опет једнако гризе. Да видимо каква је Земља. Голем је свет. Има га толико да кад би онај који би се сад родио без престанка ходао сто година, не би дошао на крај света. Кажу да кад би ко доживео ту славу и могао да иде увек напред, он би дошао на оно место одакле је пошао. Тешко да је то могуће. А и како би? Није Земља свуда оваква као што је у нас. „На истоку, где се сунце рађа, тамо су велике воде и непроходне шуме. Далеко тамо према сунчевом источнику има плодна брдовита земља у којој живе људи малена раста. Шам се зове тај народ и жутог је лика. Код њих је добро, али код нас је све горе. Од гбдине у годину земља даје све мање плода. Раније се орало дрвеним ралом, а мрак се само лучем гонио. Али ако куће и бијаху ниске и мале, бијаху пуне свачега. Ако се и орало дрвеним ралом, рађало ]г : ше у плугу него данас у три плуга. У старо доба жито је било с :з влатна већ све сами клас. Ако добро погледаш зрно пшенице видећеш на њему Божји лик. То је од тих времена остало. А сад земља све теже рађа. Од године у годину све мање плода даје. Нестају шуме, нестају плодови земљини. Корисне воћке и биљке редом ће да неетану. Шљива већ малаксава. Последња ће боца да нестане. А кад она дотраје, навалиће на нас народ Шам, те ће свом земљом да завлада. И опет ће под овим народом бити благостање и свако добро као што је у старини било. Кажу да ће то ускоро да буде. А веруј да хоће, јер куд би горе од овога зла што је данас". На истоку су дакле големи простори. Али има и народа који земље нема, већ на води живи и све му лађама водом долази: и храна и благо и све. Тамо на западу, тамо су велике воде, реке, мора и магле. Са истока сунце греје, од истока долази све