Просветни гласник

1Б8

Просветни гласник

Овде износим искључиво материјал прикупљен у срезу Жичком. О постанку неба и Земље у народу из Жиче и њене околине чуо сам следеће: Кад је Бог створио небо и Земљу, преварио се те нг.правио већу Земљу од неба: све стрчи Земља испод неба, јер је свуд унаоколо шира и дужа. Замислио се Бог шта да ради, или Земљу да смањи или небо да увећа. А жао му да поквари оно што је сачинио. Ишао је тако и мислио, али није могао да се домисли. Куд год је ишао пратила га узастопце његова сенка. Па кад му је додијало окрене се својој сенци и викне: Сенаило! а од сенке онога часа поста нечастиви — име му се не поменуло! Стаде га Бог молити да га саветује шта да ради. Све му каза редом како је што било: како је направио небо, па Земљу, па како се преварио. Кад чу Сенаило шта је и како је рече Богу: Биће Земља колико је небо. Па зграби рукама, скупи Земљу; Земља се набра, и створе се брда и долине. Удеси те је таман небо Земљу покрило. Кад су тако направили Бог и Сенаило небо и Земљу, хтели су да се одморе; али нигде воде нема. А онда Господ прође долинама, па куд год прође његовим трагом протече поток или река. У планинским крајевима, изнад Жиче, прича се о Господу Богу, о Сунцу, о Вараону и арханђелу Михаилу. То је варијанта познате приче како је Арханђео украо Сунце нечастивоме и вратио га на небо. Док је Сунце било у власти Вараона на небу и на Земљи смркло се да се ни прст испред счију није видео. Мало што народ зна о постанку неба и Земље, а мало и о самоме небу и Земљи, о томе какви су и колики. Кажу да је Земља округла. А и јест као плоча, као велики точак. Као што је Земља округла тако је и небо. Куд год се Земља простире, над њом је небо. Од ње је небо свуд подједнако далеко. Облаци су на пола пута: колико има од Земље до облака управо је толико од облака до неба. Кад из Жиче гледамо, изгледа нам да се тамо иза Чачка Земља свршава, и где је видик свуд унаоколо, да се са небом састаје. Али то нам само тако изгледа. Где је Чачак а где крај света! Неки кажу да се небо са Земљом састаје тамо где се Земља завршава. Јер, кажу, кад се не би небо са Земљом састало, облаци би и птице у празнину између неба и Земље одлетели; а и јест тако.