Просветни гласник

186

ГТросветни глвсник

своје оправдање поред чисто народних речи, јер оне никада не значе потпуно исто, већ означавају извесну фину разлику. На пр. у енглеском .ЈЈИкако није исто ГееНпц- што и зепОетеп!. Чињеница што енглески језик за сваку германску реч има и по једну романску, -није га начинила лепшим, али га је начинила бескрајно изражајнијим, прилагодљивијим, осећајнијим него што би иначе био. Не може се увек без компромиса! Уместо да се са водом из корита проспе и дете, можда ]е боље изабрати мање зло. Према искуствима културне историје и према законима развоја језика није могуће спречити улазак страних речи у један језик, сем ако се народ који тим језиком говори ие искључи херметички од осталог света. Може се покушавати колико се хоће да се туђи облиди, са више или мање среће, замене домаћим. Овај посао никада неће бити завршен докле год постоје везе са иностранством и одн^си између народа. „Културна историја европских народа у огледалу развоја њихових језика доказује да је међу њима владао непрекидан процес духовних струјања и узајамног многоструког оплођавања у добром или рђавом смислу. Сви западни језици морају према томе бити прожети страним речима и они то јесу", тврди писац и то доказује следећим примерима: Енглески језик не познаје борбу против страних речи у том обиму као немачки. Она све „емигранте" прима гостољубиво, па их изражава на свој начин. Тако је било већ онда кад је Виљем Освајач прешао у Енглеску. Од тога доба има енглески језик толико много речи француског и германског порекла. Делмер чак тврди да је више од половине речи у њему позајмљено из француског језика. Овај став према страним речима задржао је енглески језик још и данас, а нови век донео му је још и богат прираст. Ко не верује да у енглеском постоје стране речи скоро у исто толикој мери као у немачком, нека прелиста Скита. Име писца не оставља места за сумњу, Поређане по земљама из којих потичу, набројано је тамо 20 обилатих група речи из више него 20 страних језика. Погледавши их поближе, наћи ћемо скоро све саме добре познанице. Истина, придружује се каткад и која непозната реч из колонија са којима је Енглез, и онако познат као светски путник, дошао у ближи додир, и од којих је свашта понео собом кући. Постоји на пр. један посебан енглеско-индиски речник за речи узајмљене из Индије. Не може се оспорити чињеница да стране речи из немачког језикз постоје и у енглеском језику; али тамо оне не падају тако у очи кко код нас; — Енглез их је више прилагодио. Зашто у немачком језику стране речи падају више у очи? — Јер се строго надзире њихово продирање и води борба против страних речи. Исто стање би настало и у Немачкој кад би борбу напус!или и допустили да страна реч у земљи кружи куда хоће и како хоће. Она би брзо подлегла утицају околине и кзгубила би своју особеност па се не би више осећала страном. У немачком језику већ псстоји огроман број страних речи које су се током времена прилагодиле. Нико их више не одбија, јер их је језик упио у себе и прилагодио своме начину. — Тако би требало и сада поступати и пустити ствари да иду својим током. Јер ко хоће да постигне