Просветно-црквена Добротворка Драгиња Ст. Петровић

пр ми

Зи

јер су одрођени, јер је време учинило своје, јер је, поред свих извртања и околишења, религија ипак битни елеменат у појму о национализму и најбољи штит за одржање једнога народа у духовној целини па и државној заједници. За лепу песму о томе, да је „брат мио ма које вере био“, није још надошло подесно време, далеко су од тога стања и сви европски народиа ми Срби, наши учени људи и државници, понајпре смо показали, дл смо врло мало познавали стварност, живели у безбрижној области источњачких маштанија, кад смо оперисали у својим политичким конструкцијама и са тако крупним питањем, као што је религија.

И ако је прозелитизму ударена брана, ипак данас имамо пуно примера како и школовани људи, професори и сељани подједнако прелазе у Ислам. И ако је позната аксиома, да је српски народ по духу своме веома способан за асимилацију, неотпоран и погодан за прилагођавање туђим верама, језицима и обичајима (севегна Албанија, Босна и Херцеговина, прекосавски крајеви, Срби у Бесарабији и Русији под царицом Катарином П, јужни предели данашње наше државе), ипак наши просвећени људи чине све, да се српска младеж што више и дубље одстрани од своје православне вере. Примери: подвизи Гл. Просветног Савета да се избаци веронаука из средњих школа. Као да име Србиново има више значаја и примамљивости без православне вере! Као да Српство није очувала баш та иста православна вера, коју властољубиви и рђаво упућени људи данас бацају у старо гвожђе!...

И ако слаба женска страна, Драгиња је религију, као што се показало, много боље и правилније разумевала. У том погледу она није допуштала никаквих концесија, није ни помишљала на компромисе. Она исповеда, да су Српство и Православље нераздвојни. Ранијих година можда би јој и чинили замерке за тако резолутна тврђења, али потоњи догађаји, данашње прилике иду јој само у прилог и потврђују здрав смисао старих схватања и погледа на државу и народ. —

Митрополит Михаило је умро пре Драгиње, те се о његову раду, као првом председнику Фонда, нема шта рећи. Али за то нећемо пропустити да и на овом месту истакнемо, да је и велики српски Јерарх скромне своје уштеђевине нарочитим тестаментом завештао, такође, у корист Српства и Православља. Тако, оставио је:

1) Десет хиљада рубаља 29. 1у. 1889. г. у државној Московској Банци (стара Русија) за образовање „Фонда Митрополита Михаила“. Од интереса на ову суму да се школују два

ОСЖОБХОБХОДХОЖОСХОО | — 131 — ОБХОСХОСХОСУОСУОБ УУ