Просветно-црквена Добротворка Драгиња Ст. Петровић

спремна српска калуђера у духовним руским академијама. Питомце ће бирати српски Архијерејски Сабор.

2) Шеснаест хиљада динара у Управи Фондова (30.-ХП. 1892. г.) под именом „Фонда Митрополита Михаила“ за штампање књига у одбрану Православља и моралну поуку српског

народа а по оцени и одлуци Архијерејског Сабора. Тем.

ЏП Стојан Д. Рибарац,

извршилац тестамента и други председник Одбора.

Родио се у питомој, а јуначкој, Ресави, у Свилајенцу 6. фебруара 1855. године у дому часних родитеља српских. Отац му Димитрије, трговац, био је посланик чувене Светоандрејске Скупштине 1858. године. Основну школу свршио је у Свилајенцу, нижу гимназију у Пожаревцу, а вишу гимназију и правни факултет у Београду, све с одличним успехом. По свршетку школовања 1874. године, он је неколико година у служби министарства унутрашњих послова, као практикант и писар, у Ресави, Д. Милановцу, Пироту и Млави. То је време било, када је народ био богат и искрен, са свима лепим патриархалним особинама својим, којега се времена пок. Стојан до смрти радо сећао. То је први одсек његова живота: спремања, упознавања народа, његових особина и његових потреба.

Други одсек његова живота започиње од 1881. године, када, положив одлично адвокатски испит, постаје адвокатом у Пожаревцу, у ком, већином, проводи цео свој живот. Сјајне особине његове као адвоката убрзо се показују. Одличан зналац права и закона, сјајан говорник, искрени бранич неправедно окривљених и оштећених, катонски некористољубив, он веома брзо излази на глас једнога од најбољих адвоката наших. Одликовао се у свима гранама правних одношаја, а особито у кривичним.

Он се уједно истиче и у политичком животу, и својом речитошћу и свима особинама талентованога политичара ускоро стаје у прве редове либералне странке, коју он доцније (1904. год.) реформује, назива националном, и постаје први њен шеф.

Као васпитаник свога оца Светоандрејца, добар познавалац народа и његових истинских потреба, он је сав у идејама младих либерала од 1858. год. и не, сав националан, али и модеран: он жели да се његов народ култивује у духу времена, али не

ОбУОБУХОБУОСХОбХОБУОО | — 132 — ОБСХОСХОСХОСКОСХООКОО