Просветно-црквена Добротворка Драгиња Ст. Петровић

мо у ВВ а

бегова зовсоосезовеовковоосе окова око

% држ. зајма, Фонд је уписао сам за четири стотине седамдесет хиљада (470.000) динара држ. зајма. | Од важнијих одлука је и она 24. марта, 1921. да се изда књига о животу великих добротвора, са сликама њиховим и њихове задужбине, за који је посао одређен архимандрит г. Платон. Књига ће зити готова ових дана. Остале су одлуке мање важне и административне су. природе. Седница је од 1907. г., па до смрти г. Рибарца, било 25. У први Одбор, који је сама тестаторка изабрала за

цео живот (1896. г.), били су ушли: г. г. архиепископ

београдски и митрополит српски Михаил; Стојан Д. Рибарац, бив. министар и адвокат из Пожаревца, као извршилац тестамента; Војислав Бакић, ректор Вел. Школе; протосинђел Виктор, проф. Богословије; Спасоје Стевановић, трг.; Милош Т. Туцаковић, сек. Мин. Нар. Привреде; Стеван Сремац, проф. гимн.; Никола Стевановић, свешт., и Боривоје Ј. Поповић, проф. гимн.

На место умрлих: митрополита Михаила, Спасоја Стевановића, Стевана Сремца и Виктора Одбор је 1907. г., на основу права које му тестаменат даје, изабрао: г. г. Миливоја Башића, проф. гимн.; д-ра Михаила Р. Поповића, проф.; Михаила Стевановића, пенз., и протосинђела Платона, проф., све из Београда, а затим се конституисао, изабрав за председника и руковаоца г. Ст. Д. Рибарца а за секретара г. Мих. Р. Поповића. Доцније је, 1912. г., на место г. Николе Стевановића, који је отишао у иностранство, изабрао г. Момчила јанковића, адвоката. Рад овога Одбора изложен је напред.

По смрти свога председника г. Ст. Д. Рибарца (11 августа 0. г.), Одбор се састао 24. авг. 0. г. и, одав заслужено му признање устајањем и узвиком: Слава му!, примио од г-ђе Јелене, супруге му, сву имовину потпуно исправно и у највећем реду. По том је на осталим својим седницама (свега 6, до ове свечане) извршио ове послове:

ОСХООУОБУОСУОСХОбХоО | — 05— ОБХОБХОБЖОС КОСУ)