Просветно-црквена Добротворка Драгиња Ст. Петровић

беазоосав о соко сеоско о вео о зе обкаовкзо

држава данас из свога општедржавног буџета издржава све верске и просветне установе туђинских народа, па чаки најљућих вековних непријатеља наших. |

Машпца Српска основана је прилозима и легатима, помоћу којих је она могла вршити свој велики просветни и културнонационални задатак. Треба се са пиететом сетити великога народног добротвора Саве Текелије који оснива свој велики завод Текелианум у Пешти, из кога су изишле толике генерације тамошње интелигенције српске. Па фонда Накина, Трандафиловичина, Костићева и многобројних других, у вези с Матицом или самосталних, за школовање ђака (стипендија), удавање девојака, потпомагање занатлија и т. д.

Сем општих, црквених и просветних фондова, свака градска, па и многа сеоска, општина има своје црквено-школске тестаторе и добротворе, тако да су многе имале и по неколико десетина милиуна форината, у новцу и имању, тадашње вредности. Панчевачка црквена општина у својој богатој и раскошној дворници имала је читаву галерију слика својих добротвора, коју су Маџари у последњем рату дивљачки упропастили. Како се чује, већину су тих фондова приграбили Маџари, уписавши их у свој принудни ратни зајам, те их данас, на жалост, више нема. Али и ти су фондови извршили свој задатак. Што данас више пема оне неоправдано и на туђ рачун велике и обесне Маџарске, у многом је и њихова заслуга!

Али није било само у Војводини родољубивих завештача, њих има и у нас, у Србији. Када се Србија после сељачких устанака почела развијати и економски и финансијски, и када се у њој јављају и имућнији људи, налазе се и у нас добротвори и завештачи, и то што доцније, све више. Да поменемо с дужним пистетом Мишу Анастасијевића, који оставља своју велику кућу, и данас најимпозантнију у Београду, Великој Школи, Илију Коларца, који завештава све своје имање на помагање науке н оснивање првог српског универзитета, Николу Чупића, који оснива научну задужбину, Симу Игуманова са својим фондом за издржавање богословије у Призрену; овај фонд, коме имам част бити председником, Тодоровића, браће Стаменковића и многих других. Многи су од ових фондови самостална тела, са својим одборима, а многа су под министром просвете или којим другим, или при појединим школама. Сем тога таквих фондова и задужбина има и у многим местима у унутрашњости: у Шапцу, Смедереву, Крагујевцу, Смедеревској Паланци и т. д.

ООХООХОСХОСХОДХОСХОО | — 154 — ОбХОБХОСМОБХОХОВУОФО