Просветно-црквена Добротворка Драгиња Ст. Петровић

сеоско зове осе ове ово особа 0029

јавност ове године, а то ће бити приређивањем црквенога помена великих добротвора, који ће се одсад сваке године давати на дан смрти пок. Драгиње, и свечане седнице, на којој ће се прочитати о животу врлих завештача и извештаји о свем досадашњем раду и имовном стању. После тога, Одбор ће се сав предати послу око потпуног извршивања смерова великих добротвора, исказаних у тестаменту, а то је: потпомагање најбољих студената теолошкога факултета и рад на нацисналном просвећивању нашега народа књигама, предавањима и свима могућим средствима, наравно, у колико му то буду допуштала материјална средства. |

Наше је мишљење, да је јавност рада наших задужбина битна погодба за њихов правилан и успешан рад, а сем тога, она је потребна и ради одавања достојног пиетета завештачима, даље, да би се сузбили сви могућни злонамерни гласови, а и да би се дало подстрека и новим људима за оснивање нових задужбина са разним корисним смеровима, а према новом духу времена, А наш је народ увек имао синова, који су искрено осећали за широке масе народне и усрдно желели његово материјално и духовно напредовање, не жалећи ради тога великих материјалних жртава, остављајући на то врло често и све своје имање.

Као што у старој српској држави Св. Сава инаугурује рад потоњих Немањића и властеле српске на религијском ојачавању и културном напредовању свога народа, тако то у новије време, крајем ХУШ. века, чини Доситеј Обрадовић, наравно модернизовано у духу свога времена. Тако рећи, нема стране у његовим књижевним делима, где он не препоручује, саветује, моли богатије људе да потпомажу издавање књига и оснивање школа и разних хуманих установа. Може се рећи, да се тек од његова времена најако јављају разноврсне мецене и оснивачи разноврсних фундација међу прекосавским Србима, којима је ваљало не само просвећивати се, него и бранити се од разноврсних насртања на веру и народност своју.

Тако се оснивају богословија, гимназије (две), учитељске школе (две) задужбинама појединих родољуба, а цркве и основне . школе одржава сам народ својим општинским прирезом и прилозима и задужбинама појединаца. Аустро-Угарска није га буџетски помагала, напротив, она је често ометала отварање школа и подизање цркава, и ако је српски народ својим општим државним порезом издржавао све туђинске школе и цркве. Док је Аустро-Угарска тако поступала са српским народом, дотле наша

ОСЖОБМОСМОСУОСХОбХОВ | — 158 — Оожобсхоохоожсожоожоо