Просветно-црквена Добротворка Драгиња Ст. Петровић
особе о со доо о ос осе до 0 ок о осе во окове со око
канским народима и у прошлости и у будућности, да су и највећи наши непријатељи пред тим фактом морали ућутати и нехотице признати наша национална права.
А народне умотворине нашега народа из тих крајева не знају за Палеологе и Кантакузене, Симеуне и Асене, и остале завојеваче, него само за своје културне раднике, осниваче цркава и манастира, Немањиће, краља Марка, цара Лазара и друге српске јунаке, тако да су их и сами Бугари, поред свега фалсификовања историје, морали издавати са срлским именима.' И српске народне песме из тих крајева, стале су, дакле, као други наш савезник, а тесну њихову везу са старим српским манастирима већ смо истакли.
И велика добротворка Драгиња Станојла Петровића, чију успомену данас славимо, пошла је путем Св. Саве и Немање. Дубоко прожета истинском вером и запојена чистим националним духом, она, после смрти свога мужа Станојла, најпре подиже дивну цркву Св. Николи на Новом Гробљу као душевно окрепилиште, али не остаје само на том, него цео свој живот краси добрим делима, о чем ћете и боље и лепше чути из говора уваженога архимандрита г. Платона. Цео њен живот био је свесрдно старање, како ће и за живота и после смрти што више користити своме милом српском народу, као да јој је вечито пред духовним очима био благотворни рад краљице Јелене, о којој с толико хвале пише стари српски биограф архиепископ Данило !. Најзад, она све своје имање не сувише богато, али плод штедљивога старог српског домаћинства, оставља на религиозно-морално и национално васпитање и јачање свога народа.
Из извештаја ћете видети сав развитак Фонда, као и борбу која се водила око њега. И ако од смрти велике покојнице до данас има 21 година, Фонд је као задужбина правно конслитуисан тек 1910. године. За време од 12 година главна је брига била Одбора, а особито заслужног му председника пок. Ст. Д. Рибарца, да се имовно стање Фондово среди, ојача и умножи у чем се и успело, а доста се урадило и по задацима, одређеним му тестаментом. Више се није могло урадити ни због дугогодишњега ратовања, кобне окупације и тешких ратних последица. Када се све то пребродило, Одбор је одлучио да изиђе на
' Види „Сборникљ за нар. умотворени“, орган бугарског министарства просвете.
ОСХОСХОСХООХОСУОО ХО - 152 — | ОСХОСХОСХОСХОСООЖСО