Просветно-црквена Добротворка Драгиња Ст. Петровић

свог аовезовеао ве вовево вод ос оокво око оса 0о655о

али тек разбацани, овамо онамо, не доносећи никакве користи, а кад би се вештачки саставили те постали једна река, на њој би могли и већи млинови млети, могла би се искористити и силна електрична снага, могла би послужити и саобраћају. Не мислим на спајање свих задужбина у једну, нити то сме, нити треба да буде, него на њихов сложан и споразуман рад. Будући у контакту. и у договору, оне би једна или више њих радиле у једном правцу, друге у другом, или једно време у једном, друго у другом правцу, и тако би се узајамно попуњавале и најбоље одговарале високоме задатку народног просвећивања.

Многи наши фондови и задужбине нису плодоносни, или не у оноликој мери колико би требало, а за неке се мора рећи да су баш учмали, До душе, мора се признати да су некима и везане руке за рад, или што су смерови њихових завештала данас застарели и непотребни, или не тако потребни као некад, или што су уопште неостварљиви. Нпр. задужбина Илије Коларца за оснивање университета, чија сума никад неће моћи бити толика, да ће се из ње моћи подићи и одржавати университет, који, сем тога, ми већ имамо од државе; па Симе Игуманова фонд ради издржавања богословије у Призрену, што је за раније време имало смисла, али када је данас Призрен слободан, та дужност пада на државу. Или мање задужбине за награђивање и издавање научних дела, којима је то данас због сувише велике скупоће онемогућено, па фондови за специализивање стипендиста ни страни по не тако потребним струкама, док је данас маса деце палих ратника и без крова, и без хлеба, и без прве елементарне наставе и т.Д.ит.Д.

Све ме то на води на предлог: да би у међусобном договору, са Задужбинским. Одбором и власним факторима, неке задужбине могле своје задатке унеколико модификовати, према духу времена, рационалније и корисније за народ, а опет у духу завештачевих жеља, те да и те задужбине буду плодоносније и име завештача прослављеније. Зар нпр. интерес од Коларчева фонда не би могао бити употребљен на народни университет, али који не би био само у предавањима за Београд, који је већ пресићен свих могућних поучних и забавних атракција, него за ону истински непросвећену масу, која живи у тами незнања, и с времена на време показује и знаке подивљалостиг Зар, се нпр. из Игумановљева фонда не би могли награђивати одлични свећеници, која би у оним проређеним, од арнаутске руке, српским насељима око Призрена, Пећи и Ђаковице, ширили хришћанску и српску мисао 2

ОбМОСУОВУОУОбХОВО) — 157 — охосхоожоохоохобово